На данашњи дан 1936. године свечано је отворен Београдски зоолошки врт (Beogradski zoološki vrt). Основао га је тадашњи градоначелник, индустријалац Влада Илић. Идеја о оснивању постојала је још пре Првог светског рата, али су многе прече потребе, као и војни посед тврђаве која је тада била на граници, спречавали остваривање ове замисли. Међутим, повећањем града после рата и смањењем војне улоге тврђаве, створили су се услови за покушај реализације те идеје. Како је истакнуто приликом отварања, намера је била да се у непосредној близини Дунава, искористе подједнако падине и изглед напуштене тврђаве за смештај животиња по систему Хагенбека. То је значило да се животиње што мање држе у кавезима, а да што више буду слободне. Стрме падине градских профила требало је да омогуће водени ток и изградњу базена за веће животиње, као и за барске птице, те је како по размери тако и естетски, то требало да буде врт коме би завидели и најбоље уређени зоолошки вртови у свету, махом смештени у равницама. Решење зоолошког врта урађено је као јединствена целина у урбанистичком и архитектонском смислу, а пројектовао га је инжењер Александар Крстић, творац низа објеката и паркова тадашњег Београда. Први становници зоолошког врта били су лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, мајмуни, антилопе, биволи, зебуи, муфлони, јелени, срне, роде, ждралови, паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји. Занимљиво је да је градоначелникова жена Олга Илић, иначе унука Лазе Дунђерског, поклонила врту два лава, краљица Марија жирафе, а један богати Београђанин нилског коња Буцу. Када је настао, врт се простирао на нешто више од 3,5 хектара, да би врло брзо био проширен на 7, а затим изградњом ресторана Калемегданска тераса и припајањем једног дела Доњег града заузео преко 14 хектара. У тим размерама је дочекао Други светски рат, током кога је два пута бомбардован. Први пут 1941. године од Немаца и други пут 1944. године од савезника. Скоро цео животињски фонд је уништен, те је површина врта после рата смањена на садашњих око 7 хектара. Међу ретким преживелим животињама нашли су се нилски коњ Буца и алигатор Муја, који је стигао 1937, годину дана по оснивању, и за кога се прича да је најстарији алигатор на свету. У Београдском зоолошком врту данас живи више од 200 животињских врста и више од 2000 јединки, а посебна атракција су бели лавови.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1828. године рођена је сликарка и књижевница Мина Караџић, ћерка Вука Стефановића Караџића;
1892. године, пригодном свечаношћу код Теразијске чесме, пуштен је у рад Београдски водовод;
1948. године рођен је књижевник, сценариста и режисер Душан Ковачевић;
1984. године умро је књижевник и дипломата Марко Ристић;
2000. године умро је принц Томислав Карађорђевић.