На данашњи дан 1895. године словачки сликар Кирил Кутлик (Kiril Kutlik), у Београду је, на Косанчићевом венцу основао прву српску цртачку и сликарску школу. Она је постала темељ развоја уметничких школа у Србији и била је прва ликовна школа код нас, можда и на Балкану, која је редовно уписивала ученике без обзира на друштвени статус, националност или веру. Оно што је карактеристично за ту школу био је и његов приступ, преданост и знање, као и то што ју је утемељио тако да касније може да прерасте у систем модерног ликовног и примењеног образовања. У те његове напредне тенденције спада и оснивање занатлијског курса усмереног ка развоју цртачке вештине и естетског осећања у појединим занатима, отварање женског курса 1897. године, пре него на минхенској академији, као и проучавање српске ношње и традиције. Он је, нажалост, ову школу водио само пет година, јер је изненада преминуо 1900. године, али се образовање уметника наставило. Брачни пар, Риста и Бета Вукановић добио је дозволу Министарства просвете да наследи прву српску сликарско-цртачку школу од њеног оснивача, после његове смрти. Пошто су променили две адресе, Вукановићи су школу уселили у своју кућу у Капетан Мишиној 13, која и данас постоји, где је била до 1905. године. Њену улогу затим је преузела Уметничко-занатска школа, а потом Академија ликовних уметности. Значај и визија Кутликове школе огледа се и у томе што су кроз њу прошли многи наши сликари, носиоци модерног сликарства, попут Косте Милићевића, Милана Милановића, Надежде Петровић и других.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1876. године погинуо је мајор Михаило Илић;
1939. године Југославија је, по избијању Другог светског рата, прогласила неутралност;
1996. године преминуо је Боривоје Тасовац, педијатар, педагог, академик, управник Универзитетске дечје клинике у Београду и носилац ордена Легије части;
2003. године умро је Милош Минић, правник и друштвено-политички радник у послератној Југославији.