На данашњи дан 1947. године у Београду је основана Државна балетска школа, као прва државна балетска школа у тадашњој Југославији. Настала је спајањем Балетског одсека при Музичкој академији и Балетског студија Опере Народног позоришта, са циљем да се створи установа за школовање играча и обнови ансамбл београдског позоришта. Оснивач и директор првих година била је балерина, кореограф, оперски редитељ и тадашњи организациони руководилац Балетског студија Опере Народног позоришта, Ани Радошевић, док су балетски педагози били Мага Магазиновић, затим неки од власника предратних приватних балетских школа, попут Нине Кирсанове и Милета Јовановића и други. Отварањем ове школе, са њима су заједно дошли и њихови ученици, те су они уједно били и први ђаци. Просторије школе налазиле су се у улици Браће Југовића, у згради биоскопа „Балкан“, а рад је организован по моделу руске балетске шестогодишње школе, где су се стручни играчки предмети изучавали свих шест година, а општеобразовни само у шестом разреду. Од 1950. године школовање се помера на осам година, четири разреда ниже и четири разреда средње школе, без општеобразовне наставе, па су ученици паралелно похађали редовне средње школе. После десет година овакве наставе поново се уводе општеобразовни предмети и тада школа мења назив у Балетска школа „Лујо Давичо“, по играчу, педагогу и кореографу кога су током Другог светског рата стрељали окупатори. Од првих дана школе поставило се питање отварања академије за балетске педагоге. У једном периоду Школа је успевала да обезбеди стипендије за стручно усавршавање одређеног броја наставника на вишим и високим школама у Лењинграду и Москви, семинаре, као и долазак страних, пре свега руских педагога у Београд, који су подигли наставу на далеко виши ниво. Једно време је постојао и Одсек за балетску педагогију при Факутету драмских уметности, али је услед извесних формалних перипетија престао са радом, те је овај проблем још увек актуелан и постоји комисија која ради на нацрту пројекта Факултета за уметничку игру. Школа се 1951. године преселила у данашњу Крунску улицу број 8, али се и одатле сели две деценије касније, када прелази у Кнез Милетину, поред данашњег „Битеф театра“. Тако је на тој адреси, такође под бројем 8, школа у простору који је ненаменски, ниских плафона, малих сала и без довољно простора, привремено смештена, али је игром случаја, или нечега другог, ту остала до данас.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1946. године Зрењанин је добио данашње име;
1969. године рођена је певачица Беби Дол.