ДогађајиНа данашњи дан

На данашњи дан обележава се годишњица битке на Косову (godišnjica bitke na Kosovu)

На Видовдан, 15 јуна 1389. године на Косову су се сукобиле српска и турска војска. Број учесника са једне и друге стране варира у зависности од извора, али оно што је сигурно је да су оба владара, и кнез Лазар и султан Мурат, у њој погинула. Иако је сукоб надалеко одјекнуо и снажно деловао на савременике, данас о исходу владају опречна мишљења. Тако руски монах Игњатије који је био на путу за Цариград, дванаест дана након битке, пише о смрти оба владара и у страху од немира жури да напусти турску територију. Вести о српској победи дошле су до Фиренце и Париза, док су Млечани несигурни у гласине о боју спремили два писма саучешћа новом турском султану, једно у случају да је султан постао Бајазит, а друго у случају да је то Јакуб. У дубровачким аналима и неким италијанским летописима записано је да победа није остала ни Турцима ни Србима, јер је била велика погибија са обе стране. Из ових и још неких извора може се закључити да Турци нису победили у самој бици на Косову, али нису имали ни потребу да покрећу нову војску и поход на Србију. Последице обостраних губитака биле су поразне само за Србију, која ни по обиму, ни по броју становника није могла да се пореди са Османским Царством. Како Срби више нису могли да се супротставе Мађарима и њиховом продирању преко Саве, неминовно је било принудно зближавање са Турцима 1390. године и признавање новог султана Бајазита, на основу чега су многи касније сагледавали и исход саме битке. Обогаћена појединостима и предањима, косовска битка је снажно деловала на потоње нараштаје и стварање националне свести. Она је израсла у један од најсудбоноснијих догађаја у српској историји и као таква постала је нека врста временске одреднице. Поједностављено сазнање о српској прошлости делило се у народној свести на доба пре Косова и после Косова. Сматрало се да је том битком уништена српска држава, те се за овај сукоб везује почетак вековног робовања под Турцима. Косовско предање одавно је одбачено као извор за догађај о коме говори, али се не може занемарити као сведочанство о времену у којем је деловало као покретачка снага народа и не може му се оспорити улога коју је имало током ослободилaчких ратова српског народа.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1881. године на Видовдан, потписана је Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије. Тим документом Србија је постала зависна од Аустрије, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина;
1914. године, припадник организације Млада Босна, Гаврило Принцип, у Сарајеву је убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију, што је дало повода за догађаје који су убрзо довели до избијања Првог светског рата;
1919. године потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат;
1921. године усвојен je Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић;
1948. године објављена је резолуција Информбироа о стању у КПЈ, којом су југословенски комунисти осуђени као отпадници од јединственог и интернационалног социјалистичког фронта;
1960. године основан је универзитет у Новом Саду;
1977. године умро је српски сликар Иван Табаковић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

1290042_1217594_Valecny_kriz_foto
Претходни чланак

На данашњи дан Београд је одликован Чехословачким ратним крстом (Beograd je odlikovan Čehoslovačkim ratnim krstom)

Petar-Kocic
Наредни чланак

На данашњи дан рођен је Петар Кочић (Petar Kočić)