На данашњи дан 1928. године у Скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, црногорски посланик Пуниша Рачић пуцао је током седнице Скупштине и тада убио и ранио неколико посланика из Хрватске. Током те 1928. године, у парламенту Краљевине, чије је јединство ионако већ било лабаво, долазило је до све оштријих сукоба, који су се неретко завршавали увредама, псовкама и претњама. Сукоб се одвијао на релацији власт-опозиција, с тим што је национална припадност ту имала значајну улогу. Наиме, власт су углавном чинили Срби, уз црногорске, македонске и словеначке партије, а опозицију углавном Хрвати. Претходну седницу, одржану средином јуна исте године, прекинули су жандарми, а према неким сведочењима вођа Хрватске сељачке странке Стјепан Радић био је, због својих говора, удаљен са исте. Током скупштинских расправа долазило је до безбројних увреда и провокација везаних како за националну припадност, тако и за храброст, поштење, те је после једне такве на седници 20. јуна, дошло и до убистава. По сведочењима, када је представник Народне радикалне партије Пуниша Рачић завршио са својим говором и кренуо ка свом месту, хрватски посланик Пернар му је нешто довикнуо. На то је Рачић захтевао да председник скупштине казни Пернара. Председник је прекинуо седницу, а Рачић се вратио за говорницу и чекао наставак. Затим је извукао револвер из џепа и уперио га према Пернару, захтевајући извињење. Хрватски посланик је направио покрет руком, после чега је Рачић испалио два метка у њега и наставио да пуца на све стране, како је касније тврдио у самоодбрани. Биланс те пуцњаве био је убиство двојице хрватских посланика, Павла Радића и Ђуре Басаричека, док су Иван Гранђа, Иван Пернар и сам Стјепан Радић били рањени, али су брзом лекарском интервенцијом спасени. Ипак, Радић је мање од два месеца касније умро од срчаног удара, а након ових дешавања у скупштини дошло је до још већих политичких превирања у држави, повлачења хрватске опозиције из скупштине и отворених намера и одлука о самосталности и независности Хрватске. Након свега тога краљ Александар Карађорђевић увео је 6. јануара 1929. године диктатуру, укинуо Устав, распустио народно представништво и укинуо све политичке странке. Пуниша Рачић осуђен је на 20 година затвора, што је била максимална казна у то време у Србији, од којих је одлежао 13. Пуштен је на слободу 27. марта 1941. године, током државног удара, а од времена ослобађања Београда, октобра 1944. године, када су га посетила двојица партизана и повела са собом, губи му се сваки траг.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1902. године рођен је Марко Ристић, књижевник, дипломата и један од оснивача надреалистичког покрета код нас.