DogađajiNa današnji dan

Na današnji dan Austrougarska je uputila ultimatum Srbiji

Na današnji dan 1914. godine poslanik Austrougarske baron fon Gizl predao je u 18 časova ultimativnu notu zastupniku srpskog predsednika vlade Lazaru Pačuu, ministru finansija. Odgovor je tražen, kako je stajalo u dokumentu, do 18 časova 25. jula, dakle u roku od 48 sati. Ostalim zemljama tekst ultimatuma poslat je 24. jula ujutru, da bi se skratilo vreme za reagovanje, dok je nemačka vlada bila u toku izrade istog i znala njegov sadržaj. U dokumentu je uz opširnu optužbu Srbije da se ideja o atentatu rodila u Beogradu, da su oružje i municiju dali oficiri i činovnici, članovi Narodne odbrane, da su prebacivanje u Bosnu izvele starešine srpske pogranične službe, zahtev iznesen u deset tačaka. Od vlade Srbije se tražilo: prvo, da zabrani sve publikacije koje pišu protiv Austrougarske i svojom opštom tendencijom ugrožavaju njen teritorijalni integritet; drugo, da odmah raspusti Narodnu odbranu i slična udruženja i da spreči da one nastave svoj rad pod drugim imenom i u drugom vidu; treće, da iz javne scene u Srbiji izbaci sve ono što predstavlja propagandu protiv Austrougarske; četvrto, da iz službe ukloni sve oficire i činovnike koji su odgovorni za propagandu protiv Austrougarske a čija će imena biti naknadno dostavljena; peto, da prihvati saradnju organa carsko-kraljevske vlade u ugušivanju subverzivnog pokreta usmerenog protiv teritorijalnog integriteta Carstva; šesto, da otvori istragu protiv učesnika u Sarajevskom atentatu koji se nalaze na teritoriji Srbije i da prihvati da u ovoj istrazi učestvuju organi Austrougarske; sedmo, da odmah uhapsi Vojislava Tankosića i Milana Ciganovića; osmo, da spreči pomaganje nedozvoljene trgovine oružja preko granice i da otpusti i strogo kazni pripadnike pogranične službe koji su pomogli prebacivanje atentatora, deveto, da objasni izjave srpskih visokih činovnika protiv monarhije date posle 28. juna; deseto, da obaveštava carsko-kraljevsku vladu o izvršenju mera zahtevanih u prethodnim tačkama. Srpska vlada se sastala iste večeri i odmah je počelo savetovanje sa silama Antante. Iste te večeri, 23. jula, naređeno je da se uhapse Tankosić i Ciganović. Prvi je ubrzo bio uhapšen a drugi je pobegao u unutrašnjost Srbije. Ceo ultimatum je očevidno težio da ponizi Srbiju, ali i da suštinski naruši njenu samostalnost i državnost. Ovo se naročito odnosi na tačke pet i šest ali i na tačku deset. Čitajući 24. jula ultimatum Srbiji, britanski šef diplomatije ser Edvard Grej rekao je carsko-kraljevskom ambasadoru grofu Mensdorfu da je to najužasniji dokument koji je jedna država ikad uručila nekoj drugoj državi i pritom ukazao na tačku pet koja direktno ugrožava nezavisnost jedne države. Kada je saznao za sadržaj ove note ruski ambasador u Beču otišao je da upozori grofa Berhtolda da je reč o zahtevima koje ne može da prihvati jedna ustavna država. Ipak, sile Antante savetovale su Srbiji da popusti u najvećoj meri, želeći da se po svaku cene izbegne veći sukob, dok su balkanske vlade bile uglavnom uzdržane. Srpski odgovor bio je gotov tek posle 17:30 časova 25. jula. Napisali su ga Nikola Pašić i Stojan Protić, a lično ga je uručio predsednik vlade Nikola Pašić malo pre 18 časova. Baron Gizl je primetio da odgovor nije zadovoljavajući, i samo što se Pašić vratio u ministarstvo inostranih dela stiglo je baronovo pismo u kome je poslanik naveo da Srbija nije na odgovarajući način odgovorila na zahteve carsko-kraljevske vlade i da su odnosi između država prekinuti. Odmah potom, baron Gizl i osoblje poslanstva napustili su Beograd i otišli u Zemun. Već je bio pripremljen premeštaj državne arhive, nadleštava, Presbiroa i Narodne banke u Niš, a istog dana objavljen je i manifest Vlade Srbije srpskom narodu o trenutnoj situaciji. Sutradan, 26. jula, izdat je proglas o mobilizaciji. Isti dan mobilizacija je objavljena i u Austrougarskoj. Sam odgovor vlade Srbije bio je inače krajnje popustljiv i dostojanstven. Bili su prihvaćeni svi zahtevi osim onog iz tačke šest, ali je i kod te tačke ponuđena arbitraža suda u Hagu ili komisije velikih sila. Saopšten svetu ovaj odgovor je primljen kao primer diplomatske veštine i krajnje popustljivosti. Zadovoljan je bio čak i nemački kajzer Vilhelm II, ali nemački vojni i politički krugovi samo su čekali povod da napadnu Rusiju. U Dvojnoj monarhiji takođe nisu vodili računa o sadržaju odgovora. Imali su formalan izgovor da srpska vlada nije prihvatila svako slovo ultimatuma i trebalo je još samo da se objavi rat. Vlada Austrougarske je u 11 časova 28. jula 1914. uputila vladi Srbije običnom poštom telegram sa sadržajem: „Kraljevska vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. jula 1914. koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu. Zato Carsko-kraljevska vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom.“ Veliki rat je počeo.
Od važnih događaja vezanih za Srbiju na ovaj dan izdvajamo još:
1983. godine umro je Lazar Trifunović, istoričar umetnosti, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu;
1986. godine preminuo je slikar Marko Čelebonović;
2002. godine umro je Đorđe Lobačev, jedan od pionira i jedan od najznačajnijih domaćih strip autora.

MK

MK

Fondacija Srpski Legat je osnovana sa ciljem da svojim aktivnostima očuva istoriju, tradiciju i kulturu Srbije i podseti na lepe i svetle trenutke srpske istorije kako bi inspirisali sadašnje i buduće građane Srbije, njihovo dostojanstvo i nacionalne vrednosti koje su vremenom potisnute i delimično zaboravljene.

1456. godine odbranjen je Beograd
Prethodni članak

Na današnji dan 1456. godine odbranjen je Beograd

Spomenik predaje ključeva Knezu Mihajlu Obrenoviću na Kalemegdanu
Naredni članak

Zavijori se srpska zastava na Kalemegdanu