ДогађајиНа данашњи дан

На данашњи дан Аустроугарска је упутила ултиматум Србији

На данашњи дан 1914. године посланик Аустроугарске барон фон Гизл предао је у 18 часова ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је стајало у документу, до 18 часова 25. јула, дакле у року од 48 сати. Осталим земљама текст ултиматума послат је 24. јула ујутру, да би се скратило време за реаговање, док је немачка влада била у току израде истог и знала његов садржај. У документу је уз опширну оптужбу Србије да се идеја о атентату родила у Београду, да су оружје и муницију дали официри и чиновници, чланови Народне одбране, да су пребацивање у Босну извеле старешине српске пограничне службе, захтев изнесен у десет тачака. Од владе Србије се тражило: прво, да забрани све публикације које пишу против Аустроугарске и својом општом тенденцијом угрожавају њен територијални интегритет; друго, да одмах распусти Народну одбрану и слична удружења и да спречи да оне наставе свој рад под другим именом и у другом виду; треће, да из јавне сцене у Србији избаци све оно што представља пропаганду против Аустроугарске; четврто, да из службе уклони све официре и чиновнике који су одговорни за пропаганду против Аустроугарске а чија ће имена бити накнадно достављена; пето, да прихвати сарадњу органа царско-краљевске владе у угушивању субверзивног покрета усмереног против територијалног интегритета Царства; шесто, да отвори истрагу против учесника у Сарајевском атентату који се налазе на територији Србије и да прихвати да у овој истрази учествују органи Аустроугарске; седмо, да одмах ухапси Војислава Танкосића и Милана Цигановића; осмо, да спречи помагање недозвољене трговине оружја преко границе и да отпусти и строго казни припаднике пограничне службе који су помогли пребацивање атентатора, девето, да објасни изјаве српских високих чиновника против монархије дате после 28. јуна; десето, да обавештава царско-краљевску владу о извршењу мера захтеваних у претходним тачкама. Српска влада се састала исте вечери и одмах је почело саветовање са силама Антанте. Исте те вечери, 23. јула, наређено је да се ухапсе Танкосић и Цигановић. Први је убрзо био ухапшен а други је побегао у унутрашњост Србије. Цео ултиматум је очевидно тежио да понизи Србију, али и да суштински наруши њену самосталност и државност. Ово се нарочито односи на тачке пет и шест али и на тачку десет. Читајући 24. јула ултиматум Србији, британски шеф дипломатије сер Едвард Греј рекао је царско-краљевском амбасадору грофу Менсдорфу да је то најужаснији документ који је једна држава икад уручила некој другој држави и притом указао на тачку пет која директно угрожава независност једне државе. Када је сазнао за садржај ове ноте руски амбасадор у Бечу отишао је да упозори грофа Берхтолда да је реч о захтевима које не може да прихвати једна уставна држава. Ипак, силе Антанте саветовале су Србији да попусти у највећој мери, желећи да се по сваку цене избегне већи сукоб, док су балканске владе биле углавном уздржане. Српски одговор био је готов тек после 17:30 часова 25. јула. Написали су га Никола Пашић и Стојан Протић, а лично га је уручио председник владе Никола Пашић мало пре 18 часова. Барон Гизл је приметио да одговор није задовољавајући, и само што се Пашић вратио у министарство иностраних дела стигло је бароново писмо у коме је посланик навео да Србија није на одговарајући начин одговорила на захтеве царско-краљевске владе и да су односи између држава прекинути. Одмах потом, барон Гизл и особље посланства напустили су Београд и отишли у Земун. Већ је био припремљен премештај државне архиве, надлештава, Пресбироа и Народне банке у Ниш, а истог дана објављен је и манифест Владе Србије српском народу о тренутној ситуацији. Сутрадан, 26. јула, издат је проглас о мобилизацији. Исти дан мобилизација је објављена и у Аустроугарској. Сам одговор владе Србије био је иначе крајње попустљив и достојанствен. Били су прихваћени сви захтеви осим онoг из тачке шест, али је и код те тачке понуђена арбитража суда у Хагу или комисије великих сила. Саопштен свету овај одговор је примљен као пример дипломатске вештине и крајње попустљивости. Задовољан је био чак и немачки кајзер Вилхелм II, али немачки војни и политички кругови само су чекали повод да нападну Русију. У Двојној монархији такође нису водили рачуна о садржају одговора. Имали су формалан изговор да српска влада није прихватила свако слово ултиматума и требало је још само да се објави рат. Влада Аустроугарске је у 11 часова 28. јула 1914. упутила влади Србије обичном поштом телеграм са садржајем: „Краљевска влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јула 1914. коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду. Зато Царско-краљевска влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса. Аустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом.“ Велики рат је почео.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1983. године умро је Лазар Трифуновић, историчар уметности, ликовни критичар и професор Универзитета у Београду;
1986. године преминуо је сликар Марко Челебоновић;
2002. године умро је Ђорђе Лобачев, један од пионира и један од најзначајнијих домаћих стрип аутора.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

1456. godine odbranjen je Beograd
Претходни чланак

На данашњи дан 1456. године одбрањен је Београд

Споменик предаје кључева Кнезу Михајлу Обреновићу на Калемегдану
Наредни чланак

Завијори се српска застава на Калемегдану