Упознали сте бројне лепотице 60-их, 70-их, 80-их… Има ли разлике између некадашњих и садашњих?

– Некада се знало ко је лепотица у једном граду. У Београду их је, на пример, било шест, и сви смо их знали и гледали их са дивљењем. Све остале девојке и жене биле су углавном несрећне јер су биле лоше обучене и без шминке. Андрић је, на пример, свакодневно ишао на Калемегдан да гледа како тренира тада чувена лепотица, кошаркашица Љубица Оташевић

А данас?

– Данас влада инфлација лепоте. Толико лепотица нема нигде у Европи. То није мит, него истина у коју сам се уверио небројено пута. На Западу има мало лепих жена, и њима је лепота професија. Оне су или модели, или глумице, или издржаване од стране богаташа и можете их видети само у неком луксузном бутику или када њихов јагуар стане на семафору. А српске лепотице су свуда и имају пуно шири избор професија.

Ко је најзанимљивија дама из вашег сећања?

– Ерика Јонг. Када је објавила књигу Како спасти властити живот, интервјуисао сам је у њеној кући у Конектикату. Изгледала ми је као другарица из школе. Била је одушевљена када сам је нацртао, па ми је испекла питу од јабука.

А најлепша?

– Наша принцеза Јелисавета Карађорђевић. Упознао сам је 1976. у Њујорку, а њено лице личило је на исковане профиле на средњовековном новцу. Било је то после њене везе са Ричардом Бартоном. Први сам је научио да каже бре на српском. Још увек је лепа и свежа.

Прича се да сте са једном другом принцезом били нешто приснији?

– Да, била је то Наташа Гарматјук, ћерка руског емигранта који је био геометар. Живела је на Вождовцу и била једна од првих манекенки у Београду. Завршила је Алијансу у Паризу и 1961. постала секретар амбасадора Камбоџе у Београду. Амбасадор је био стриц Нородома Сиханука, председника те земље. Он се заузео за њу, она је постала једна од четири његове званичне жене и родила две принцезе.

Та дама нашла је место и у вашој литератури?

– О њој сам написао књигу Фолиранти. Нажалост, убијена је на неком од пиринчаних поља заједно са малим принцезама када је Пол Пот претворио Камбоџу у Кампучију. Остала је лепа још само у мојим књигама…

Из интервјуа Ларе Голубовић са Момом Капором

Извор: Сентиментални класик Момо Капор : интервјуи [прир. Љ. Капор и Д. Лакићевић], Српска књижевна задруга – Задужбина „Момчило Момо Капор”, Београд, 2015, стр. 374–375.