АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

Момчило Мокрањац Ага – „човек од науке“

Славни српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац стао је пред олтар у Саборној цркви у Београду фебруара 1898. године са својом изабраницом Маријом Предић, братаницом чувеног српског сликара Уроша Предића. Годину дана касније, 28.априла 1899. године, Марија је родила Момчила. Ова мала породица живела је у кући, која и данас постоји, на углу Доситејеве и Јевремове у Београду.

Стеван Мокрањац и Марија Предић са Момчилом

Стеван Мокрањац и Марија Предић са Момчилом

Млади Момчило је успешно завршио Основну школу и пет разреда гимназије у Београду. Међутим, са 17 година, као младог гимназијалца, затиче га Први светски рат. Заједно са војском повлачио се до Скадра и Sanñovani di Medua одакле успева да оде у Француску где наставља своје школовање. Велику матуру полаже 1917. године у Ници и уписује студије на Faculté des Sciences у Паризу које успешно завршава три године касније. На Пастеровом институту докторира 1922. код чувеног Габриела Бертранда, „оца микроелемената” одбранивши докторску дисетрацију на тему Recherches sur la présence du zinc, du nickel et du cobalt dans les terres arables у којој се бавио проблематиком кобалта и никла. Овом темом ће се професор Мокрањац бавити током своје каријере, те ће поставити добре темеље свом наследнику проф. др Данилу Солдатовићу, који се даље бавио проблематиком интеракција токсичнох метала и биоелемената. Након доктората, враћа се у родни Београд где наставља да гради своју каријеру.

За хемичара на Токсиколошком одељењу у тадашњој Државној хемијској лабораторији постављен је 1922. За шефа Хемијске лабораторије Београдске општине бива постављен 1931. Од 1935. до 1946. године био је шеф лабораторије за испитивање племенитих метала Народне банке. Институт за токсиколошку хемију на ком је проф. Мокрањац био управник основао је 1946. Те 1946. године добија и звање ванредног професора токсиколошке хемије на Фармацеутском факултету у Београду, а 1951. године добија звање редовног професора. Био је и декан Фармацеутског факултета три године (1949–1952.). Професор Мокрањац био је и први управник Хемијског института Српске академије наука у периоду од његовог оснивања 1948. године до 1952. 1954. године је изабран за дописног члана Париске академије фармације (L′Académie de Pharmacie de Paris). Због болести, 1964. године се пензионише.

Професор Момчило Мокрањац награђен је Лавоазијеовом медаљом француске националне Академије фармације за истаживачки рад, која се додељује најбољим истраживачима из области хемије. Оставио је неизбрисив траг на пољу хемије, фармације и токсикологије.
Преминуо је 16. септембра 1967. године.

Проф.др Данило Солдатовић, наследник професора Мокрањца, о његовим личним карактеристикама записао је следеће: „Основне црте које су красиле његову личност и које су га истицале јесу поштење, отвореност, доследност у свим поступцима и спремност да несебично помогне и пружи пуну подршку млађима, ценећи изнад свега знање и рад, јер је и сам био веома радан и систематичан, високо културан и образован. Смрт професора Мокрањца дубоко је потресла све његове ђаке, колеге, другове и пријатеље који су га високо ценили као човека изузетних квалитета. Његова смрт представља велики губитак и нестанак цењеног научника и универзитетског професора, човека високе ерудиције чији светао лик остаје као пример млађима како треба радити и живети.”

У Београду се обележава 120 година од рођења професора Момчила Мокрањца, „оца српске и југословенске токсикологије”. Фармацеутски факултет у сарадњи са САНУ и Музејом Крајине у Неготину организује изложбу у циљу подсећања на лик и дело првог српског токсиколога и великог хемичара чији је допринос у развоју фармације у Србији немерљив. На изложби посетиоцима ће бити представљени оригинални документи и фотографије из живота и рада професора Мокрањца, релевантне публикације међу којима је и први уџбеник из токсиколошке хемије на српском језику који датира из 1949. године и још много тога. Изложба је отворена за посетиоце од 17. 4. до 4. 5. 2019. За више информација посетите сајт www.sanu.ac.rs

АУТОР: Ивана Милутиновић

АУТОР: Ивана Милутиновић

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

ZivojinovicD
Претходни чланак

Рођен је историчар, професор и академик Драгољуб Живојиновић

predaja-kljuceva-beograda-1867
Наредни чланак

Извршена је свечана предаја кључева кнезу Михаилу