АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиКуће и зграде

МОЈСИЊСКИ МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ

На релативно малом простору између Сталаћа и Ражња (места на 184 км ауто-пута Београд–Ниш), на падинама Мојсињских планина и Послонске планине, налази се већи број цркава и манастира. Означени као Мала српска Света Гора, ови објекти чине једну од ретких скупина која је некада била много бројнија. Данас је очувано десетак манастира и цркава, од којих неколико имају истакнуте културно-историјске вредности. Најстарији потичу из XI и XII в., а већина је настала у време кнеза Лазара и деспота Стефана, када је исихастички покрет у српској цркви био у пуном замаху.

У најдубљу прошлост несумњиво досеже Манастир Св. Романа код Ражња. Иако је обновљена 1820, Црква Св. Николе у Браљини је задржала основна првобитна обележја из XIV в. Помиње се у Раваничкој повељи из око 1377. Правоугаоног је облика, са дубоком полукружном апсидом и осмостраним кубетом изнад наоса. Остаци фресака потичу из времена градње храма.

Црква Св. Марка у Јаковцу и Црква Св. арханђела код Сталаћа, са триконхоналним основама упрошћеног типа, засведене су полуобличастим сводом. Начин грађења и остаци фресака, међу којима се истиче композиција Чудо у Хони у Св. арханђелима, указује на то да су обе цркве настале крајем XIV или почетком XV в. Са решењем у облику слободног крста, над чијим се пресецима кракова уздизало кубе непознате конструкције, Храм Св. Јована у Стеванцу, иако знатно преправљен приликом обнове, ипак чува битна обележја грађевине с краја XIV или почетка XV в. Најзад, Црква Св. Духа под сталаћким градом, скромних димензија и једноставног решења базиликалног типа, према недавно откривеним фрескама, спада међу најстарије грађевине у овом комплексу веома значајном за проучавање српске црквене архитектуре.

 

ИЗВОР: Културна ризница Србије [саставио и уредио Јован Јанићијевић], 3. издање, ИДЕА, Београд, стр. 429‒430.

Print Friendly, PDF & Email
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Previous post

БУЛАТОВИЋ: Изручите Црњанском моје бескрајно дивљење

Next post

Горан Личанин: Одјавно писмо у вези са радом Фондације Српски легат