AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

Miodrag Pavlović: SLOVO ZA DESANKU

I za mene reči Brankovina i valjevski kraj znače uspomene na rodni kraj moje staramajke po očevoj strani, znače predele kojih se moj otac sećao u zarobljeništvu najradije, sudeći po njegovim sačuvanim zabeleškama. No u naša lična sećanja počinje s vremenom da se meša istorija, tako da se u polusnenim časovima osećam kao da sam i sâm živeo u vreme oko Prvog srpskog ustanka, da sam poreklom ne samo od Milićevića iz sela Poćute nego i od Nenadovića, seoskih knezova, ili iz neke od porodica koje su dale naše najiskrenije bogomoljce. U stvarnosti, preci koje pamtim bili su sudije, bankari, i u svakom slučaju ratnici. Sećanje su, dakako, i pisci-pesnici ovoga kraja, i ono najživlje sećanje: pesnikinja kojoj danas slavimo obletnicu – naša Desanka Maksimović. Ona je iščilela iz života puna prodorne razumnosti i osobne osećajnosti, koje su je odlikovale do kraja dugog i plemenitog bivanja na zemlji. Ko je ikada čuo njen glas kako izgovara sopstvene stihove, a svi smo ga čuli, nikada neće poverovati da je pesnikinja zaista otišla iz ovog života, da se od nas zanavek oprostila. Zbilja osećam se kao da ćemo se sa Desankom ponovo sresti.

Desankin stih je, kao što rekoh, neodvojivo vezan za njen glas, za način na koji je ona svoje stihove izgovarala: jasno, trezveno i zanosno u isti mah. Svako od nas čuvši Desanku Maksimović kako izgovara svoje stihove pomislio je da je on sâm takve stihove pisao, dozivao, izgovarao. Desanka Maksimović je potvrdila i utvrdila naš standardni lirski ne samo stih nego i ton. U pesničkoj delatnosti, koja se prostirala preko čitavog jednog veka, ona je širila stalno svoj tematski krug i dodavala nešto svojoj osnovnoj pesničkoj poruci. Tako je njeno pesničko delo počelo kao brvno prebačeno preko potoka, a postalo je most preko reke, most dobrog pesničkog puta.

Da se vratim sećanju koje o ličnosti Desankinoj imam. Ličnost jasnog mišljenja, koja nikada nije htela da nešto jasno zameni nejasnim, niti na pitanja koja je sebi postavljala da primi površne odgovore. Njena razumnost nije poznavala ograničenja. Čini se da sposobnost za prosvetljeno i prosvećeno mišljenje inače nije odlika pesnika. To je sasvim netačno. Desanka se zanimala i za lični i intimni život ljudi oko sebe, uz osećajnost prave pesnikinje. Istovremeno je htela da razume istorijske odnose i događanja, i verovala je da naša opredeljenja ne mogu da se zasnivaju na nečem drugom, osim veoma dubokom i dobro obrazloženom shvatanju i osećanju u isti mah. Ništa oko sebe nije potcenjivala, niti se predavala trenutnim, prolaznim okolnostima. Naizgled narodski jednostavna, ona je znala koliko je teško domašiti istinu o onom što nam se zbivalo i što nam usud svakodnevno dodeljuje.

Rekoh, osobe takve lucidnosti, prozirljivosti, kao što je bila Desanka, i tako dugovečne u svakom pogledu, ne nestaju nikad sa naših vidika. Ona je pevala o našim davnim i manje davnim precima, i sama je postala takav jedan predački duh, koji je sa nama onoliko dugo koliko mi hoćemo. I koji nam pomaže onoliko koliko se nama pomoći može. Zato je darivanje nagrade koja nosi ime pesnikinje povod ne samo da je se setimo nego i da je prizovemo, da je poznamo u bićima prirode njenog kraja, u rečima kojima je ona umela da svet u kojem živi učini svojim i da nam ga učini više našim no što bi bez nje bio. Hvala joj što je postojala stvarajući i što je od sebe stvorila veliki, bistri pesnički um našeg jezika, nama potreban u svim vremenima i na svakoj raskrsnici.

Miodrag Pavlović

 

Izvor: Pavlović 1997: Miodrag Pavlović, Srbija do kraja veka : izabrane pesme 1969–1986, Beograd: Zadužbina Desanke Maksimović – Narodna biblioteka Srbije – Srpska književna zadruga, str. 199–201.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

roković
Prethodni članak

Rođen je džez-pijanista, kompozitor i dirigent Bora Roković

nedovic
Naredni članak

Rođen je kompozitor i pesnik Dragiša Nedović