На Ћуприји, 1815, углави Милош са Марашли Али-пашом онај познати уговор по којем је престала борба између Срба и Турака. Неке народне старешине, нарочито Павле Цукић, незадовољне скученим правима која су Србима јемчена уговором, почеше викати на Милоша и тражити да се и даље војује.

Саслушавши њихове прекоре и тежње, и не заборављајући ни на трен у каквом је чемерном стању народ после несрећа од 1813. и 1814, Милош рече:

‒ Море, људи, станите мало, да нам једном прође дим кроз оџак и да макар једну погачу испечемо на кућанском огњишту! Па ћемо после гледати шта ћемо и како ћемо. Не море се све уједанпут!

ИЗВОР: Србија у анегдотама, „Политика, новине и магазини” ‒ www.politika.rs ‒ www.nacionalnarevija.com, Београд, 2009, стр. 12.