Напуштајући Србију 1839, Милош се на Сави праштао са српским великашима. Плачући, вели прота Ненадовић:

‒ Боље би било, Господару, да смо те сахранили него што сад под старост идеш у туђу земљу!

‒ Не би, прото, не би! ‒ одговори кнез. ‒ Боље је да ја идем међу паметне људе, па да одонуд гледам како ви вадите очи један другому!

ИЗВОР: Србија у анегдотама, „Политика, новине и магазини” ‒ www.politika.rs ‒ www.nacionalnarevija.com, Београд, 2009, стр. 15.