АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: На гробу Ђуре Даничића

Данас и сутра, ако има невидљивих спиритуалних контаката с мртвима, Даничић је повијен, као мумија у папирусу, у говоре и есеје, новинарске чланке и успомене. Безбројни представници наших научних друштава и академија славиће у цркви, на свечаном ручку, на свечаној јавној седници, о свечаном чају, и на свечаној представи у позоришту, живот и рад нашег филолога и академика, који личи на музичара.

Колико лепих могућности игре духа над његовим студијама о богумилству, над његовим упорним преметањем закона о аксану у нашем језику и над његовим погнутим профилом над књигама Старог и Новог завета. Колико лепих могућности духовитих хипотеза на рачун његовог страха од жена, уз шампањ, после свечаног ручка и мутних и лепих поређења на рачун његовог сладострасног стила, за јеврејске текстове. Најпосле читав декор мађарске буне и романтике загребачке, иза тог финог стаса једног сухог филолога, који личи на музичара. Могућност једне велике студије, игре духа, могућност доказа о једном језику, дубоке лепоте Балкана.

Данас и сутра толико узвика на рачун Даничића. „Un philoloque exquis” – рећи ће, танким гласом, понеки академик. У ствари Даничић је један невидљиви политичар. Ах, дабоме – Југословен. – Зар је могуће да је он то радио? – питаће једна дама. – Па ви сте читали писма кнеза Милоша – Даничић – па то је прави пезвенк. О, Даничићу.

Увече је магловито, значи пада јесења магла, млечне боје. Београд има у околини гробља Св. Марка нарочити један париско-гробљански део. Сиромашан и сентименталан и куриозан. Иза цркве, у којој леже две познате личности, читаве провалије земље, запуштене хумке гробова, каменолом, метеоролошка станица, где се бележе далеки земљотреси, јеврејски старинари и Палилула. И све то застрто црвеним и жутим јесењим небом под белом маглом. Све то пред једним црвеним цигљаним зидом, који изгледа сасвим луд у том монмартском декору.

Али је смрт тужна и одвратна и ту. Одрпане жене враћају се туда кући и радници. Гимназисти и остала деца, у групама, играју ту: „крајцарице”. Ноћу се ту држе љубавна спаривања шатроваца. Уоколо сама псовка. У разним аксанима.

На три корака, први од гробова – гроб Ђуре Даничића.

У магли и мокрој трави, под шкрипом машине која сече дрва, у сенци једног јаблана и белој великој фигури нове Народне скупштине, лежи гроб слављеника. Био сам радознао како ли изгледа у предвечерје толиких, лепих говора и могућности духа и хипотеза?
Гроб је велики, зелени камен, чевороугалан. Не може се рећи да гвоздена ограда уоколо није фигуративна. Има и један гвоздени анђео у близини.

На камену пише са све четири стране света – не знам за кога и сасвим бесмислено: Рођен у Новом Саду 6. априла 1825. – Ђуро Даничић српски филолог (гроб му поновљен – споменик постављен септембра 1887). Овде сахрањен 14. новембра 1882.

Господе Боже, какав аксан и какав стил!

Слуша око себе псовку. Убиства се у Београду ту најчешће дешавају. Распорене пиљарице налази у крви полиција, ујутру, иза његовог гроба. Ноћу лопови деле паре на његовом гробу.

Мало и лепо византинско кубе гробнице изгледало је мирно у вечерњој магли. Није било мирно, магла га је љуљала. Миран је био гроб. Поштовање и украшавање гробова сасвим су бесмислени. Живот једино има смисла, аксани у филологији сасвим су неизвесни.
Нашли смо једну дивљу ружу, два десетпарца и траг псију. Непобитан доказ керова.
На гробу у 6 сати пред вече, у повечерју прославе Даничића.

Јесте ли позвати на чај за сутра по подне у просторијама зграде Академије наука, Кнез Михаилова улица 35? Само за позване госте!

Ја сам позват са госпођом.

Ви не?

Изгледа ни гроб.

(1925)

Милош Црњански

Извор: Црњански 1991: Милош Црњански, „На гробу Ђуре Даничића”, у: Есеји и прикази [изаб. и прир. Б. Петровић и С. Трећаков], Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада, 88–90.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

glumac
Претходни чланак

Рођен је глумац и преводилац Богобој Руцовић

Pavle Stefanovic
Наредни чланак

Рођен је музички критичар и писац Павле Стефановић