Гусле су кроз деценије и векове српске чамотиње у ропству очувале успомену на српске прваке и јунаке из времена уређености и моћи српске државе подстичући на стваралаштво. Уз звуке гусала срочено је и испевано на десетине и стотине песама, по садржајности и лепоти незабележених нигде више у светској усменој књижевности. Сваки појединачни и групни отпор зулуму – уз гусле је опеван.

У исто време у манастирима је чувана, да се не угаси, српска писменост развијена у доба Немањића. У манастирима су преписиване старе књиге. У Милешеви су, први пут у поробљеној Србији – и одштампане!

Половином XVI века манастир Милешева је располагао веома уређеним пољопривредним газдинством. За продату стоку у Венецији монаси из Милешеве купили су 1543. године штампарске пресе и слова. Позната су имена игумана милешевског Данила и јеромонахâ Никонора и Саве. Монаси су из Милешеве у Венецију отпутовали да науче штампарску вештину. У повратку су на шесторо коња натоварили штампарију, коју су строго кришом, путујући ноћу кроз беспућа, дотерали у Милешеву. Штампарија је смештена и монтирана у припремљеним скривницама у поткуполном простору спољне припрате. Ту су, од 1544. до 1557. године – колико је у Милешеви штампарија опстала, одштампани Псалтир, Молитвеник, Требник и друге књиге за црквене потребе. Што је особно важно, калуђери обучени у штампарском послу и у Милешеви започети рад наставили су касније у манастиру Рујну, у Мркшиној цркви и даље по Србији.

Милешевска штампарија, како пише знаменити истраживач прошлости Средњег Полимља Вукоман Шалипуровић, јесте значајна културна тековина српског народа у средњем веку. Она је доказ да је наш народ, када год су за то постојали услови, радио на књизи и писаној речи. У средњовековно доба, без слободе, без државе која помаже народну културу и просвећеност, српски народ нашао је снаге и воље да се ода прегалачком раду на књизи. Ту традицију пренеле су рукописне књиге, тешко и мучно стваране, као и све књиге до тог времена у манастиру Милешева. Ово је сасвим разумљиво јер је Милешева била најзнаменитији манастир у Средњем Полимљу, као и у ондашњој Дабробосанској митрополији.

Извор: Манастир Милешева [ур. Градимир Станић], Управа манастира Милешеве, Пријепоље, 2012, стр. 56–57.