АктуелностиЉудиНАЈ@СОМБОР

Нај@Сомбор – Милан Коњовић, сликар

А хоризонт се помера…

Милан Коњовић, јул 1940.г.

Милан Коњовић, јул 1940.г.

Eма и Милан, Цавтат, 1936.г.

Eма и Милан, Цавтат, 1936.г.

Милан Коњовић, родио се у Сомбору 1898. године као други син Давида и Вере Коњовић. Коњовићи су Сомборци од давнина, у ове крајеве су дошли у време Велике сеобе Срба, да би касније, током векова, одиграли значајну улогу у свеукупном животу града.

Већ као гимназијалац изложио је педесетак радова. Године 1919. уписује се на Академију ликовних уметности у Прагу, 1921. године прелази у Беч, а 1924. у Париз, где је радио дужи период. У Париз стиже са Емом Маштовском, својом каснијом супругом, коју је упознао у Прагу. У Паризу настаје Коњовићева плава фаза[1].

 

Nastanak slike ULICA U SOMBOR, 1938

Настанак слике УЛИЦА У СОМБОР, 1938

Године 1932. заувек за враћа Сомбору. Тај повратак доноси и велику промену: Када сам се вратио у Сомбор, нашао сам се у другом амбијенту: уместо плавог испаравања Ил д’ Франс, ту сам био окружен пламћењем житних поља и сунцокрета, требало је почети испочетка[2]. Лети слика у Далмацији, те раздобље од 1934. до 1939. обухвата уметникову црвену фазу. За време рата, 1941. године налази се у заробљеништву у логору у Оснабрику. Тегобе рата и заробљништво затамнеле су сликареву палету, потиснуле присне теме, наметнуле гробља, просјаке и сахране[3]. Раздобље његовог стваралаштва од 1940. до 1952. године назива се сивом фазом.

Сента, 1953

Сента, 1953

Година 1953. представља прекретницу у Коњовићевом сликарству: на његова платна је опет свим својим интензитетом покуљала чиста боја да озари пределе, људе и плодове ужарене Војводине.[4] Занимљиво је да је су сви Коњовићеви пејзажи сликани у природи. Начин на који се стапао са околином и своја осећања претварао у облике, брилијантно је аналазирао Лазар Трифуновић у студији  Стварност и мит у сликарству Милана Коњовића.

Почетак седамдесетих доноси нове промене: Коњовић тада почиње да ствара силовита, снажна и драматична дела настала из сукоба реалног предмета и ликовне визије.[5]Тај период траје до 1984. године и назван је асоцијативном фазом. Године 1985. почиње са првим варијацијама на тему српске средњовековне и византијске уметности, те ће до краја 1990. године настати тридесетак дела византијске фазе, а тим делима се и завршава Коњовићев пребогат опус од око 6000 радова.

paletteПриредио је бројне самосталне изложбе у земљи и свету, а учествовао је и на многим колективним изложбама. Био је редован члан Војвођанске академије наука и уметности, дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности и редован члан Српске академије наука и уметности.[6]

Милан Коњовић несумњиво припада кругу најзначајнијих српских и југословенских ликовних уметника 20. века. По природи, био је весео човек који је веровао у живот. У свом дневнику је записао: Сликарство је чудо. И увек је загонетка. Да није тако давно бих престао да сликам. Бескрајно је и неухватљиво као равница. Мислиш – тамо негде је крај, а хоризонт се увек помера…

[1]Наведено према: Биографија, Галерија  Милан Коњовић, интернет издање

[2]Наведено према: Спомен – збирка Павла Бељанског,Уметници из колекције, интернет издање

[3] Наведено према: Радови, Галерија Милан Коњовић, интернет издање

[4] Ибид.

[5] Ибид.

[6] Наведено према: Биографија, Галерија  Милан Коњовић, интернет издање

Print Friendly, PDF & Email
Српски Легат

Српски Легат

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Previous post

Рођен је песник Бранко Радичевић

Next post

Рођен је официр, писац и редитељ Станислав Краков