AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

MARKO KRALJEVIĆ (1371–1394)

O sinu i nasledniku Vukašinovom, kralju Marku, proslavljenom junaku srpskih narodnih pesama – Kraljeviću Marku – nema skoro nikakvih savremenih podataka. Odrastao u doba moći i slave srpske države, Marko je dočekao njene poraze i rasulo.

O Marku se zna samo toliko da je bio nesrećan u bračnom životu. Prvu veridbu, sa jednom devojkom iz kuće Šubića, koja je živela na dvoru bosanskog bana Tvrtka I, pokvario je papa zbog toga što nije hteo dozvoliti da se ona kao katolkinja uda za pravoslavnog princa. Posle se Marko oženio Jelenom, ćerkom poznatog velikana Hlapena. Ali Marko je oterao Jelenu i doveo sebi drugu ženu, Todoru, kćer nekog Grgura. Međutim, Marko se posle pomirio sa svojim tastom, primio natrag svoju prvu ženu Jelenu, a Todoru predao Hlapenu.

Izgleda da je Marko još za života očeva imao učešća u vladi. Posle pogibije Vukašinove Marko je priznao tursku vrhovnu vlast i vladao je, kao turski vazal, u jednom delu Makedonije. Posle Kosovske bitke on je morao primiti obavezu da ide sa vojskom u pomoć sultanu, kada bude pozvan. Tako se nalazio u turskoj vojsci u pohodu protiv vlaškog vojvode Mirče, i u tome ratu, u bici na Rovinama, i poginuo – 10. oktobra 1394. godine.

Poslednji trenuci njegovog života pokazuju tragičnost njegovog položaja, njegov patriotizam i rezignaciju. Konstantin Filozof, biograf despota Stevana Lazarevića, priča (1431. godine) kako su u rat protiv Rumuna sa Turcima pošli: despot Stevan, Konstantin Dejanović i kralj Marko, ali ne po svojoj volji, nego po nuždi, i kako se priča da je Marko pred bitku rekao Konstantinu: „Ja kažem i molim Gospoda da bude pomoćnik hrišćanima, a ja prvi da poginem u ovom boju.” Samo se druga polovina njegove želje ispunila – on je u boju poginuo, a Turci su pobedili.

To je sve što istorija može pouzdano reći o najomiljenijem junaku naših narodnih pesama.

Stanoje Stanojević

 

Izvor: Stanojević 2013: Stanoje Stanojević, Svi srpski vladari : biografije srpskih (sa crnogorskim i bosanskim) i pregled hrvatskih vladara, Beograd: „Otvorena knjiga”, str. 63–65.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

1970-ljubljana1
Prethodni članak

Jugoslavija je prvi put postala prvak sveta u košarci

Naredni članak

Umro je istoričar umetnosti i likovni kritičar Zoran Markuš