АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

МАРКО КРАЉЕВИЋ (1371–1394)

О сину и наследнику Вукашиновом, краљу Марку, прослављеном јунаку српских народних песама – Краљевићу Марку – нема скоро никаквих савремених података. Одрастао у доба моћи и славе српске државе, Марко је дочекао њене поразе и расуло.

О Марку се зна само толико да је био несрећан у брачном животу. Прву веридбу, са једном девојком из куће Шубића, која је живела на двору босанског бана Твртка I, покварио је папа због тога што није хтео дозволити да се она као католкиња уда за православног принца. После се Марко оженио Јеленом, ћерком познатог великана Хлапена. Али Марко је отерао Јелену и довео себи другу жену, Тодору, кћер неког Гргура. Међутим, Марко се после помирио са својим тастом, примио натраг своју прву жену Јелену, а Тодору предао Хлапену.

Изгледа да је Марко још за живота очева имао учешћа у влади. После погибије Вукашинове Марко је признао турску врховну власт и владао је, као турски вазал, у једном делу Македоније. После Косовске битке он је морао примити обавезу да иде са војском у помоћ султану, када буде позван. Тако се налазио у турској војсци у походу против влашког војводе Мирче, и у томе рату, у бици на Ровинама, и погинуо – 10. октобра 1394. године.

Последњи тренуци његовог живота показују трагичност његовог положаја, његов патриотизам и резигнацију. Константин Филозоф, биограф деспота Стевана Лазаревића, прича (1431. године) како су у рат против Румуна са Турцима пошли: деспот Стеван, Константин Дејановић и краљ Марко, али не по својој вољи, него по нужди, и како се прича да је Марко пред битку рекао Константину: „Ја кажем и молим Господа да буде помоћник хришћанима, а ја први да погинем у овом боју.” Само се друга половина његове жеље испунила – он је у боју погинуо, а Турци су победили.

То је све што историја може поуздано рећи о најомиљенијем јунаку наших народних песама.

Станоје Станојевић

 

Извор: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 63–65.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

1970-ljubljana1
Претходни чланак

Југославија је први пут постала првак света у кошарци

Наредни чланак

Умро је историчар уметности и ликовни критичар Зоран Маркуш