Лепота која лечи ожиљке

У свом дугом постојању, овај прелепи манастир окружен раскошном природом, доживео је и преживо многа тешка времена и сурова страдања. Спада међу најстарије задужбине у Србији: на основу путописа које је оставио Сопиенс дон Шоп зна се да је подигнут у време Византијског освајања  између 1004. и 1008. године. Крајем 11. века цркву су срушили Кумани и манастирски живот  је запустео.  Према предњу, обновља га прво краљ Милутин, а касније и кнез Лазар Хребељановић.  О том раздобљу нема много писаних трагова, остало је само пар документа и Маринков јеванђелистар с краја 14. века који се чувју у библиотици Српске академије наука, као и век и по старији надгробни споменик из  1255. године који се налази унутар манастирског комплекса.

У време српско-турских ратова манастир је спаљен, а тешко је настрадао и у доба бугарске окупације. Зидање новог храма започето је у време кнеза Михаила Обреновића, а градња је завршена  1869. године за владавине кнеза Милана. На свечаном освећењу храма 25. октобра 1869. године тадашњи  епископ Евгеније је у олтар цркве уградио свете мошти, рекавши: „Упамтите, ово су Свете мошти Пантелејмона, што се данас на овај Свети престо запечаћују!“ Од тада је манастир  Суводол постао  место ходочашћа људи који својим бољкама траже лек. Народ верује и у исцелитељске моћи манастирске воде, која се са оближњег слапа спушта у простор посвећен Рођењу Пресвете Богородице.  Суводол се налази у близини села Селачка, на шумовитим обронцима  планине Манастирска глама. Удаљен је око 5. километра од магистралног пута Зајечар – Књажевац.