Лепота која лечи ожиљке
У свом дугом постојању, овај прелепи манастир окружен раскошном природом, доживео је и преживо многа тешка времена и сурова страдања. Спада међу најстарије задужбине у Србији: на основу путописа које је оставио Сопиенс дон Шоп зна се да је подигнут у време Византијског освајања између 1004. и 1008. године. Крајем 11. века цркву су срушили Кумани и манастирски живот је запустео. Према предњу, обновља га прво краљ Милутин, а касније и кнез Лазар Хребељановић. О том раздобљу нема много писаних трагова, остало је само пар документа и Маринков јеванђелистар с краја 14. века који се чувју у библиотици Српске академије наука, као и век и по старији надгробни споменик из 1255. године који се налази унутар манастирског комплекса.
У време српско-турских ратова манастир је спаљен, а тешко је настрадао и у доба бугарске окупације. Зидање новог храма започето је у време кнеза Михаила Обреновића, а градња је завршена 1869. године за владавине кнеза Милана. На свечаном освећењу храма 25. октобра 1869. године тадашњи епископ Евгеније је у олтар цркве уградио свете мошти, рекавши: „Упамтите, ово су Свете мошти Пантелејмона, што се данас на овај Свети престо запечаћују!“ Од тада је манастир Суводол постао место ходочашћа људи који својим бољкама траже лек. Народ верује и у исцелитељске моћи манастирске воде, која се са оближњег слапа спушта у простор посвећен Рођењу Пресвете Богородице. Суводол се налази у близини села Селачка, на шумовитим обронцима планине Манастирска глама. Удаљен је око 5. километра од магистралног пута Зајечар – Књажевац.