АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиКуће и зграде

МАНАСТИР БАЊА

Манастир у насељу Бања Прибојска, 29 км северозападно од Нове Вароши, крај пута за Прибој. Посвећен је Св. Николи Дабарском. Није познато када је основан, али је постојао у XII в. у Студеничком типику из 1207. До 1215. забележено је да је у избору студеничког игумана учествовао старешина Манастира Св. Николе Дабарског, што на свој начин говори о високом угледу овог култног објекта. Од 1219. манастир је седиште Дабарске а затим Дабробосанске епископије, коју је основао Св. Сава. Данашњу Цркву Св. Николе, која је најзначајнији објекат у манастирском комплексу, подигао је пре 1329. краљ Стефан Дечански, уз помоћ дабарског епископа Николе III. У науци је још остало неразјашњено ко је ктитор првобитне цркве. Од обнове па до пада српске државе манастир је уживао велики углед. То се може закључити и по томе што су се у храму и око њега сахрањивали чланови породица најистакнутијих обласних господара из времена владавине цара Душана и цара Уроша. Надгробни споменици са натписима који обележавају гробове угледних покојника сведоче о томе да је црква једно време била маузолеј моћне властеоске породице Војновића.

Као и многи други српски манастири, Бања је страдала од Турака после њиховог освајања српске и босанске државе 1459. и 1463. Опсежна обнова манастира извршена је око 1570. за време патријарха Макарија Соколовића. После Велике сеобе Срба (1690) манастир је запустео. Тада су, пред напуштање манастира, монаси закопали манастирску ризницу, која је откривена 1974. као један од најдрагоценијих налаза ове врсте у Србији. Следећа манастирска обнова била је 1853. Манастир је затим 1875. спаљен и напуштен да би 1902. био последњи пут опсежно обновљен.

Данашњи манастирски комплекс састоји се од: Цркве Св. Николе, као главне грађевине, Цркве Св. успења, која је дозидана уз главни храм, и темеља Цркве Св. Илије, као и остатака куле над југозападним улазом. Манастирски комплекс је затварао обиман камени зид, који је делимично очуван. Црква Св. Николе има основу у облику уписаног крста са тространом олтарском апсидом на источној и правоугаоном припратом на западној страни. У храм се улази кроз отворен трем на четири ступца. Конструктивни склоп храма чине две куполе које надвишавају средишњи простор наоса и припрате. Грађевинску целину са Црквом Св. Николе чини једнобродни и полуобличастим сводом засведени Храм Св. успења, дозидан уз јужну страну.

Уметнички инвентар овог споменика чине фреске у два слоја. Први је настао за време обнове око 1229, а други око 1570. Недовољно изучен старији живопис, добрим делом скривен испод млађег слоја, представља онај део српског сликарског наслеђа које је настало напуштањем класицизма зреле ренесансе Палеолога и прихватањем живог и изражајног уметничког тока, који, иако провинцијског порекла, није изгубио обележја репрезентативне уметности. Млађе фреске, које прекривају све зидове припрате и већи део наоса, рад су сликара непознатих по имену, који су припадали пећкој сликарској радионици. Тематски занимљиве и значајне за историју српског народа и цркве, и старије и млађе фреске сврставају се у вредна дела старе српске уметности. Представе Стефана Дечанског, младог краља Душана, краља Милутина, затим нових ктитора, патријарха Макарија и Антонија и митрополита Дионисија Соколовића, чине драгоцену галерију портрета историјских личности.

 

ИЗВОР: Културна ризница Србије [саставио и уредио Јован Јанићијевић], 3. издање, ИДЕА, Београд, стр. 419‒420.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

artworks-000096732761-zib4e6-t500x500
Претходни чланак

Рођен је певач Здравко Чолић

DSC0166
Наредни чланак

Рођен је пијаниста Александар Маџар