AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

LUKA MILOVANOV GEORGIJEVIĆ – VUKOVA SENKA ILI RETKA DRAGOCENOST IZ PROŠLOSTI?

Kada pomislimo na srpski jezik, prva asocijacija nam svima bude Vuk Stefanović Karadžić. Međutim, ovo nije priča o njemu. Malo ljudi zna o tome kako je nastala Pismenica serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisana, koja je izašla u Beču 1814. godine.

Luka Milovanov Georgijević rođen je 1784. godine u Osatu (Srebrnička nahija). Otac mu je bio dunđerin. Kada je Luka imao oko dve godine, preselili su se u Srem, u selo Čerević. Međutim, kako su tada bili austro-turski ratovi, njegov otac je dva puta išao u frajkore, da bi uspeo da se „izbaviˮ i da se preseli sa svojom porodicom u Vinkovce. Tamo, u Vinkovcima, Luka je učio srpski i nemački i, kako Vuk kaže, „šest latinskih školaˮ. U Segedinu je završio filozofiju, a potom u Pešti prava. Luka je bio smatran za viđenijeg građanina Pešte. Za učitelja u Srpskoj školi izabran je 1807. godine. U to vreme postojao je čuveni kružok koji su činili mladi intelektualci (neki od njih: Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušćić – osnivači Novina serbskih). Njima je pripadao i Luka. Bavili su se pitanjem reforme pisma i pravopisa, pa i književnog jezika. Tom kružoku priključuje se i Vuk, kada je došao na lečenje u Peštu pomoću novca koji mu je dala Marija Stanisavljević. Vuk se tada prvi put susreo sa reformom, ali, može se reći da je izgleda taj susret Vuka i mladih peštanskih intelektualaca bio sudbonosan.

Luka je napisao svoje čuveno delo Opit nastavlenja k srbskoj sličnorečnosti i slogomerju ili prosodii 1810. godine. Delo je predstavljalo „raspravuˮ o srpskom stihu, metrici, versifikaciji i prozodiji, a reforma pravopisa, odnosno jezika bila je nekako po strani. Na veliku žalost, ovo delo pomenute godine nije objavljeno, jer Luka nije imao dovoljno sredstava da ga objavi. Iste godine Sava Mrkalj na reformisanoj ćirilici štampa Salo debeloga jera libo azbukoprotes. Luka je u međuvremenu uspeo da skupi novac da objavi Opit. Međutim, cenzura ga nije odobrila, jer je pisano na Mrkaljevoj reformisanoj ćirilici, koja je u to vreme bila zabranjena. Tako je Opit ostao dugo van očiju drugih ljudi. Luka počinje da drži privatne časove pojanja članovima ruskog crkvenog hora u Irmi kako bi im se „dodvorioˮ. Na te časove Luka je išao peške od Budima do Irme. Jedne zimske noći nakon što je ušao u toplu prostoriju gde je držao časove, izgubio je sluh. Nakon te nesreće, prestaje da radi u Srpskoj školi i našao se u veoma lošoj finansijskoj situaciji. Toliko je postao siromašan da je cepao listove Opita da bi zavio meso i kobasice. Ali, eto sreće u nesreći! Iste godine dolazi kod njega Vuk koji mu pomaže i njih dvojica zajedno pišu Pismenicu. Luka je Vuku diktirao apstraktna gramatička pravila, a Vuk je imao savršen osećaj za narodni jezik.

Ova Pismenica je prva srpska gramatika. Sastavljena je po ugledu na gramatiku Avrama Mrazovića Rukovodstvo k slavenstjej gramaticje. Pismenica  je 1814. godine objavljena, a Lukino ime stoji samo u fusnoti u delu o glasoudarenju, odnosno akcentima. Lukin otac Milovan umire 1820. godine, a Luka se tada potpuno prepustio piću. Do Lukine smrti pomagali su ga advokat Grigorije Dimić i buduća žena Sime Milutinovića Sarajlije – Marija Popović. Luka 1828. umire u Budimu ne objavivši Opit. Ovo njegovo delo, zaboravljeno od svih, ostalo je kod advokata Dimića, odnosno njegove žene – udovice kojoj se Marija Popović, na Vukovo insistiranje obratila, platila Lukine dugove i uzela Opit.

Opit nastavlenja k srbskoj sličnorečnosti i slogomerju ili prosodii konačno je objavnjen 1833. godine od strane Vuka Stefanovića Karadžića njegovom reformisanom ćirilicom.

AUTOR: Aleksandra Tabak

AUTOR: Aleksandra Tabak, diplomirani filolog srpskog jezika i književnosti

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Prethodni članak

Umrla je istoričar književnosti i profesorka Radmila Marinković

teodorovic
Naredni članak

Rođen je scenograf Nikola Teodorović