АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

ЛУКА МИЛОВАНОВ ГЕОРГИЈЕВИЋ – ВУКОВА СЕНКА ИЛИ РЕТКА ДРАГОЦЕНОСТ ИЗ ПРОШЛОСТИ?

Када помислимо на српски језик, прва асоцијација нам свима буде Вук Стефановић Караџић. Међутим, ово није прича о њему. Мало људи зна о томе како је настала Писменица сербскога језика по говору простога народа написана, која је изашла у Бечу 1814. године.

Лука Милованов Георгијевић рођен је 1784. године у Осату (Сребрничка нахија). Отац му је био дунђерин. Када је Лука имао око две године, преселили су се у Срем, у село Черевић. Међутим, како су тада били аустро-турски ратови, његов отац је два пута ишао у фрајкоре, да би успео да се „избавиˮ и да се пресели са својом породицом у Винковце. Тамо, у Винковцима, Лука је учио српски и немачки и, како Вук каже, „шест латинских школаˮ. У Сегедину је завршио филозофију, а потом у Пешти права. Лука је био сматран за виђенијег грађанина Пеште. За учитеља у Српској школи изабран је 1807. године. У то време постојао је чувени кружок који су чинили млади интелектуалци (неки од њих: Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушћић – оснивачи Новина сербских). Њима је припадао и Лука. Бавили су се питањем реформе писма и правописа, па и књижевног језика. Том кружоку прикључује се и Вук, када је дошао на лечење у Пешту помоћу новца који му је дала Марија Станисављевић. Вук се тада први пут сусрео са реформом, али, може се рећи да је изгледа тај сусрет Вука и младих пештанских интелектуалаца био судбоносан.

Лука је написао своје чувено дело Опит наставлења к србској сличноречности и слогомерју или просодии 1810. године. Дело је представљало „расправуˮ о српском стиху, метрици, версификацији и прозодији, а реформа правописа, односно језика била је некако по страни. На велику жалост, ово дело поменуте године није објављено, јер Лука није имао довољно средстава да га објави. Исте године Сава Мркаљ на реформисаној ћирилици штампа Сало дебелога јера либо азбукопротес. Лука је у међувремену успео да скупи новац да објави Опит. Међутим, цензура га није одобрила, јер је писано на Мркаљевој реформисаној ћирилици, која је у то време била забрањена. Тако је Опит остао дуго ван очију других људи. Лука почиње да држи приватне часове појања члановима руског црквеног хора у Ирми како би им се „додвориоˮ. На те часове Лука је ишао пешке од Будима до Ирме. Jедне зимске ноћи након што је ушао у топлу просторију где је држао часове, изгубио je слух. Након те несреће, престаје да ради у Српској школи и нашао се у веома лошој финансијској ситуацији. Толико је постао сиромашан да је цепао листове Опита да би завио месо и кобасице. Али, ето среће у несрећи! Исте године долази код њега Вук који му помаже и њих двојица заједно пишу Писменицу. Лука је Вуку диктирао апстрактна граматичка правила, а Вук је имао савршен осећај за народни језик.

Ова Писменица је прва српска граматика. Састављена је по угледу на граматику Аврама Мразовића Руководство к славенстјеј граматицје. Писменица  је 1814. године објављена, а Лукино име стоји само у фусноти у делу о гласоударењу, односно акцентима. Лукин отац Милован умире 1820. године, а Лука се тада потпуно препустио пићу. До Лукине смрти помагали су га адвокат Григорије Димић и будућа жена Симе Милутиновића Сарајлије – Марија Поповић. Лука 1828. умире у Будиму не објавивши Опит. Ово његово дело, заборављено од свих, остало је код адвоката Димића, односно његове жене – удовице којој се Марија Поповић, на Вуково инсистирање обратила, платила Лукине дугове и узела Опит.

Опит наставлења к србској сличноречности и слогомерју или просодии коначно је објавњен 1833. године од стране Вука Стефановића Караџића његовом реформисаном ћирилицом.

АУТОР: Александра Табак

АУТОР: Александра Табак, дипломирани филолог српског језика и књижевности

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Претходни чланак

Умрла је историчар књижевности и професорка Радмила Маринковић

teodorovic
Наредни чланак

Рођен је сценограф Никола Теодоровић