AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

LOLA: Život će tek sad učiniti se besmislen i težak

 

Odmičući u modru ravan ispod brega, ona ih brzo izgubi iz vida i ugleda za sobom samo zbrku događaja i svojih osećanja. Zbrku svega.

Oseti da je obuhvata očaj koji je znala, koji je osećala retko, ali tad s groznom jasnoćom. Danima sanjajući u snu ponor u koji pada. Vidi, stigne do njega, ne može da stane, korača i pada.

Drum je nestajao u blatištu i golom šiblju kraj šuma, u talasastom zemljištu punom siromašnih sela, sa dalekim plavim obronkom planina. Iz okopnelog snega voda je curila duž druma i putovanje se pretvori u gacanje po lapavici i blatištu, prskanje kopita, dovikivanje slugu, uvek sa modrim, hladnim nebom u daljini.

U stvari, i do Valerštajna bilo joj je malo stalo i radovala se što je jednom došao kraj toj ludoj i prljavoj zemlji i što je čeka Pariz i veliki balovi Opere, a još više galop-ronde u Operi-komik. Htela je da živi, i pre svega da se nauživa, posle ovog dosadnog sna i uzdržljivog života u Bavarskoj.

„Pokajaće se on kroz koji dan, ali će biti dockan”, poče tad da misli, zavalivši se u kolima, kraj svoje doge, na kralja, „i ono što je proživeo sa mnom tek će sad videti koliko je bilo lepo. Podmladila sam ga bila, naučila ga da misli, da zapoveda, da uživa, i samo je njegova slabost kriva što smo dovde došli. Život će tek sad učiniti se besmislen i težak, kad mene ne bude bilo, i osetiće da treba da mi bude zahvalan. Biće mu teško. Patiće ne samo zato što neće moći da me zove k sebi, već naročito zato što više neće znati ni gde sam, ni šta radim, ni da li mi je zlo ili dobro. Možda će u njemu, starcu, proći i ova ljubav, ali koliko će mu, prolazeći, izmučiti dušu!”

Prilazeći, posle mučnog putovanja, u nekom stanju stalnog sna i umora, posle podne, Augsburgu, ona zažele da kralju napiše pismo. Bila je uznemirena sudbinom svojih uloga i ušteđevina u bankama i htela je da ga podseti da mu je još uvek na brizi. Pošto joj nije bilo milo da svraća u gostionicu u kojoj je, pre godinu dana, u jesen, provela tri noći sa knezom Rojsom, naredila je da kola stanu, pri prvoj gostionici, te je sišla sa svojom dogom.

„Zastala sam, u jednoj staroj gostionici, u Augsburgu, Veličanstvo, da odmorim konje i svoju Marijet i da se isplačem do mile volje. Ne znam kuda ću, jer za mene sad više ništa smisla nema. Sećam se Tebe i nikog više na svetu. Mislim na naše noći u snegu, divne, nezaboravne, na tvoju dobrotu. Sve je sitno i prolazno kraj toga, Luj. Nismo se pokazali dostojni naše ljubavi, zadovoljili smo samo svoja čula, zato ćeš me zaboraviti, mada bih ti, kad bih mogla da se vratim dala svu svoju dušu, koju si imao uvek. Ostavi taj grad gde živiš i ne zaboravi da ću ići u Italiju, da te čekam. Drhtim za sudbinom tvojom i uživam pri pomisli da si moj. Tvoje kraljevsko čelo, tvoje mudre svetle oči i tvoja žarka ljubav pesnika i umetnika. Ne zaboravite me i pišite mi u Ženevu. Ja ću vas čekati tamo dok god budete hteli. Bog je bio protiv naše ljubavi.

Lola”

IZVOR: Crnjanski 2020: Miloš Crnjanski, Kap španske krvi, Šabac: „Sumatra izdavaštvo”, str. 192‒194.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

petković
Prethodni članak

MISAO DANA

vreme-najava
Naredni članak

Počeo je prvi međunarodni Salon automobila