На данашњи дан, 24. септембра 1863. године, Законом о устројству Велике школе, дотадашњи Лицеј је трансформисан у Велику школу са седиштем у Капетан Мишином здању у Београду.

Велика школа је прво имала три одељења – Филозофски факултет, Технички факултет и Правни факултет, да би наредних деценија свако од ова три одељења добијало по неколико нових одсека, што је допринело већој специјализацији и унапређењу стручности. Ова установа, која је током четири деценије постојања стално напредовала, имала је велики углед, не само у Србији, него и у европским размерама. Њени најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима, а затим, са катедри Велике школе, одржавали интензивну сарадњу са својим ранијим професорима и колегама.

Почетком 1905. године изгласан је Закон у Универзитету, сав наставни кадар Велике школе је распуштен, а избор наставног кадра нове установе поверен осморици првих редовних професора: Јовану Цвијићу, Михаилу Петровићу Аласу, Сими Лозанићу, Јовану Жујовићу, Андри Стевановићу, Драгољубу Павловићу, Милићу Радовановићу и Љубомиру Јовановићу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1224. године умро је српски краљ Стефан Првовенчани;
1899. године рођен је композитор и диригент Јован Бандур;
1914. године умро је архитекта Димитрије Т. Леко;
1941. године партизани су у Другом светском рату заузели Ужице, које је потом постало седиште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије до 30. новембра исте године, када су га поново заузели Немци;
1953. године рођен је глумац, сценариста и редитељ Радош Бајић;
1977. године репрезентација Југославије у кошарци постала је трећи пут шампион Европе, победивши у финалу у Лијежу репрезентацију СССР-а са 74:61.