Да се не заборавиЗанимљивости

ЛЕКАР ЛАЗАР ПАЧУ ‒ САМОУКИ ЕКОНОМСКИ СТРУЧЊАК КОЈИ ЈЕ СПАСАО СРБИЈУ ОД ДЕФИЦИТА

Један лекар који је напустио ординацију и самоуки економски стручњак, „државни Кир Јања на кубˮ, излечио је Србију од дефицита, променио финансијску политику, омогућио раст привреде и напунио државну благајну, пише Миливој Анђелковић у Животописима знаменитих Срба.

Држава је у великој мери захваљујући Лазару Пачуу издржала Царински рат са Аустроугарском од 1906. до 1910. тако што је успоставила извозне канале у Западној Европи и на Медитерану. Весна Матић сматра да је он генијално схватио да су стубови финансијске еманципације и државних финансија „јавност у вођењу политике финансирања државне потршње, јачање домаћих извора финансирања буџетских расхода и чврста финансијска дисциплина у наплати државних приходаˮ. Најбољи пример за то, једноставним језиком, јесте позната анегдота о одговору Пачуа, министра финансија отпорног на корупцију, краљу Петру I Карађорђевићу, када је овај послао секретара код њега по исплату двеста хиљада динара монархове апанаже унапред, јер му је новац хитно требао. Није могло. „Умре ли краљ не дај Боже, а смртан је као сви ми, ко ће онда да врати дуг државној каси? – Зна се, Лаза. Или, политичари натерају краља да абдицира. Ко ће да плати дуг? – Опет Лаза. Него, брате, да мене не би болела глава, иди ти у Кредитну задругу, они дају зајам. Знам те, поштен си човек, бићу ти жирант на меници, код њих узми тих 200.000. Овде не може! И квит!ˮ, рекао је геније српских финансија, како га је у наслову биографије назвао Димитрије Боаров.

Када је из Берлина дошао у Београд, постао је анонимни сарадни Самоуправе Пере Тодоровића. Фрустриран што није добио дозволу за приватну праксу нити какву државну службу, пошто је био познат као уредник Страже, укључио се у масонску ложу Светлост Балкана. Такође је био истакнути члан Народне радикалне странке од оснивања, мада се у почетку није експонирао на јавним скуповима. После тога Пачу отвара своју ординацију, али и напредује у државној служби. Занимљива цртица из тог периода везана је за Илкин атентат. Када је Илка Марковић 1883. пронађена обешена у ћелији, Пачу је био у лекарској комисији и наводно је, по аустроугарским изворима, сматрао да се није сама убила, па је због тога извештај скривен од јавности.

Рођен је 1. марта 1855. године у Чуругу у Бачкој, којом је тада владала је тада владала Аустрија. Његов отац Стефан био је свештеник цинцарскоф (аромунског) порекла, о којем је Лазар целог живота отворено говорио, али је истовремено као своју домовину гледао Србију. Почео је студије медицине у Цириху у Швајцарској, где се упознао са анархизмом Михаила Бакуњина, као и многи његови познати савременици: Светозар Марковић, Васа Пелагић, Никола Пашић и Пера Тодоровић, који су се такође касније удаљли од те флозофије (Фотографија: Пачу, Тодоровић и Пашић). Тамо је упознао и своју будућу супругу Ленку Захо из Београда. С Тодоровићем је 1878, по прекиду студија, у Новом Саду покренуо лист „Стражаˮ али су протерани. Докторирао је у Берлину 1880. радом из реуматологије, познат као пионир на том пољу.

Рођен је 1. марта 1855. године у Чуругу у Бачкој, којом је тада владала владала Аустрија. Његов отац Стефан био је свештеник цинцарског (аромунског) порекла, о којем је Лазар целог живота отворено говорио, али је истовремено као своју домовину гледао Србију. Почео је студије медицине у Цириху у Швајцарској, где се упознао са анархизмом Михаила Бакуњина, као и многи његови познати савременици: Светозар Марковић, Васа Пелагић, Никола Пашић и Пера Тодоровић, који су се такође касније удаљли од те флозофије (Фотографија: Пачу, Тодоровић и Пашић). Тамо је упознао и своју будућу супругу Ленку Захо из Београда. С Тодоровићем је 1878, по прекиду студија, у Новом Саду покренуо лист „Стражаˮ, али су протерани. Докторирао је у Берлину 1880. радом из реуматологије, познат као пионир на том пољу.

Прво је дошао на место шефа општинског санитета, па управника Монополске управе (1889), што је показао захваљујући завидном знању из економије које је стекао док је био у Швајцарској. Ту инстуцију је довео у ред у рекордном року, а неко време је провео на челу Београдске задруге и сенатске анкетне комисије за уређивање државних финансија, те као комесар Народне банке. Коначно, постаје министар финансија 1904, а на тој функцији ће бити три пута, закључно са 1915. годином, када је умро у Врњицима од рака јетре.

Остаци су му 1922. пренесни на Нове гробље у Београду. Имао је истакнуту улогу у спољном финансирању земље и проналажењу средстава за ратове ослобођење.

Аутор: Игор Тодоровић

Извор: Istorija revija, Ekoprint d.o.o, Beograd, 2012, str. 5.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

kosta-milicevic-272x400
Претходни чланак

Преминуо је сликар Коста Миличевић

tanjevic-1
Наредни чланак

Рођен је кошаркаш и тренер Богдан Тањевић