Grigorije Sarkis- Bek, Šanko, 1927.

Šanko sa veselim društvom

Ljubavna drama opevana u baladi    

Osamnaestogodišnja Bonka i dve godine stariji violinista Šanko zavoleli su se pred srpsko – turski rat 1876. godine. Šanko je mobilisan, a po završetku rata i povratku u opustošeni zavičaj, saznaje da su roditelji Bonku obećali bogatom mladoženji iz Negotina. Jedna priča kaže da je Šanko na Bonkinu svadbu otišao razjaren žudeći da joj se krvavo osveti za počinjeno neverstvo, ali postoje i druge verzije koje bacaju savim drugačije svetlo na sam čin i motiv  ubistva.  Po prvoj verziji, Šanko je stigao  na  svadbu nepozvan i zario Bonki nož u srce pred oltarom u trenutku kada je ona, i pored njegovih preklinjanja, izgovorila sudbonosno „da“.  Kada je izdahnula, Šanko se bacio na mrtvu draganu, ljubio je, milovao i šaputao: „Zašto me izneveri!“ Po drugoj verziji, pozvan je na svadbu kao muzičar, a kada je na violini zasvirao kolo koje je za Bonku komponovao, oni su jedno drugome poleteli u zagrljaj. Dok je mladoženjina familija pokušavala da ih razdvoji, Bonka je molila Šanka da je ubije, i proklinjala majku što je njemu nije dala. Šanko je uslišio Bonkin vapaj i hteo i sam sebi da presudi, ali su ga razjareni svatovi u tome sprečili. Vladislav Hiršl, profesor muzike iz Zaječara ostavio je zapis o epilogu  ovog događaja: „Šanko je zbog ubistva Bonke na dan njene svadbe osuđen na devet godina robije. Posle godinu i po dana, kralja Milana je prilikom obilaska zatvora u Požarevcu privukla pesma i svirka Šankova. Saslušavši njegovu ispovest, naredio je da bude pomilovan.“ Šanko Dišković, violinista i protagonista ove priče, ispevao je baladu o tragičnoj sudbini svoje nesuđene neveste,  danas poznate  pod imenom „Šanko si Bonka zalibi“. Kao i sama priča i ova balada  ima više verzija¹.