Kada se Karađorđe rodio u Viševici, iste noći slučio se Turčin na konaku kod Petra, oca Karađorđeva. I posle večere zasnuvši Turčin, a Karađorđe se rodi, i Turčin, čujući plač deteta, zbunjen i uplašen nekim strašnim snovidenijem, utrči u kuću, a Marica već okupala Đorđa i povila.

Turčin rekne Marici:

‒ Šta si rodila, mlada, ili muško ili žensko?

Ona odgovori:

‒ Vala, aga, sina sam rodila!

Turčin joj čestita govoreći:

‒ Da ti je airli, mlada, i da ti je srećan sin, i obdari ga dukatom. Vala, mlada, taj tvoj sin biće veliki junak i veliki čovek. Ja sam u onaj čas kada se on rodio u velikom strahu bio i tek me šćaše jedan rastrgnuti, ja čujem plač deteta. Obuzet strahom skočim iz sna, vidim neku veliku svetlost napolju, mišljah da je svanulo i sunce ogrejalo, no ugledam jednu svetlu veliku dugu preko neba od zapada na istok pruženu. Vala tvoj sin mora veliki čovek biti i sa mnogim narodom zapovedati.

Ujutro Turčin otide rekavši:

‒ Zbogom ostani, mlada, čuvaj dobro sina i pamti šta sam ti kazao.

Posle toga majka Karađorđeva sina ’ranila i vaspitavala i, kako je mogla, negovala. Karađorđe je rastao napredno i svačim prevazilazio i rastom, umom i hrabrošću mnogo starije od sebe, a majka mu se tome radovala govoreći:

‒ O Bože, daruj mi da mi sin bude srećan i velik čovek, kao što mu je onaj Turčin na njegovom rođenju prorokovao!

(Po Petru Jokiću)

Tako su nastajale legende o rođenju Karađorđa.

IZVOR: Tasić 2019: Milutin Tasić, Velikani Prvog srpskog ustanka : Đorđe Petrović Karađorđe : veliki vožd, Beograd: „Ringier Axel Springer”, str. 8.