Када се Карађорђе родио у Вишевици, исте ноћи случио се Турчин на конаку код Петра, оца Карађорђева. И после вечере заснувши Турчин, а Карађорђе се роди, и Турчин, чујући плач детета, збуњен и уплашен неким страшним сновиденијем, утрчи у кућу, а Марица већ окупала Ђорђа и повила.

Турчин рекне Марици:

‒ Шта си родила, млада, или мушко или женско?

Она одговори:

‒ Вала, ага, сина сам родила!

Турчин јој честита говорећи:

‒ Да ти је аирли, млада, и да ти је срећан син, и обдари га дукатом. Вала, млада, тај твој син биће велики јунак и велики човек. Ја сам у онај час када се он родио у великом страху био и тек ме шћаше један растргнути, ја чујем плач детета. Обузет страхом скочим из сна, видим неку велику светлост напољу, мишљах да је свануло и сунце огрејало, но угледам једну светлу велику дугу преко неба од запада на исток пружену. Вала твој син мора велики човек бити и са многим народом заповедати.

Ујутро Турчин отиде рекавши:

‒ Збогом остани, млада, чувај добро сина и памти шта сам ти казао.

После тога мајка Карађорђева сина ’ранила и васпитавала и, како је могла, неговала. Карађорђе је растао напредно и свачим превазилазио и растом, умом и храброшћу много старије од себе, а мајка му се томе радовала говорећи:

‒ О Боже, даруј ми да ми син буде срећан и велик човек, као што му је онај Турчин на његовом рођењу пророковао!

(По Петру Јокићу)

Тако су настајале легенде о рођењу Карађорђа.

ИЗВОР: Тасић 2019: Милутин Тасић, Великани Првог српског устанка : Ђорђе Петровић Карађорђе : велики вожд, Београд: „Ringier Axel Springer”, стр. 8.