Отишао Лаза Костић своме кројачу да поручи одело, па док је кројач узимао меру, ступише у разговор.

– Имате ли посла? Како живите? – упита Лаза.

– Богами, господине, слабо. Нема свет пара, па немамо ни ми кројачи.

– Како то да богови лоше живе?

– Ама, откуд су кројачи богови?

– Оно јест богови нисте, али сте полубогови. Јер Бог ведри и облачи, а ви само облачите…

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 13.