АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

КРАЉЕВИЋ ПЕТАР И КНЕГИЊА ЗОРКА

Кнежевић Петар Карађорђевић, будући краљ Петар Први, оженио се релативно касно, непосредно пре свог 40. рођендана. Његова невеста била је Зорка, најстарија ћерка владара Црне Горе кнеза Николе I Петровића и кнегиње Милене. Зорка (1864‒1890) се 1883. удала за двадесет година старијег Петра Карађорђевића. Додуше, тада је имала 19 година, што је у Црној Гори онога доба било много година за неудату девојку.

Била је и без мираза. Брак протераног кнежевића и црногорске кнегиње, односно породично али и политичко повезивање Карађорђевића и Петровића Његоша, с правом је деловало сумњиво краљу Србије Милану Обреновићу. Зорки је, наиме, некада давно кумовао кнез Михаило Обреновић, који је у неколико наврата личним примером покушао да сузбије династички ривалитет и непријатељство. Сада су прилике биле другачије, посебно зато што је брак кнежевића Петра и кнегиње Зорке благословио и руски цар Александар III, и то у време када је Милан Обреновић водио аустрофилску политику. Венчању, које је било обављено у манастирској цркви на Цетињу, присуствовао је и посланик руског цара гроф Орлов Денисов.

После брачног путовања у Париз, Петар и Зорка су се трајно настанили на Цетињу. Петров живот изгнаника у сенци кнеза Николе није био лак. Тад је од зета наводно тражио да му обећа да се одриче свих права на српски престо. Петар је 1886. припремао оружани упад у Србију да би преузео престо, али је на крају одустао када му је кнез Никола ускратио помоћ и подршку.

Односи између кнеза Николе и зета Петра Карађорђевића су се с временом погоршавали. Зорка је 1890. преминула, после компликација на порођају.

Петар је са своје троје деце, ћерком Јеленом и два сина: Ђорђем и Александром, напустио Цетиње 1894. године. Остао је удовац и више се никада није женио. Односи са кнезом и краљем Николом Петровићем су били променљиви, премда су Србија и Црна Гора биле савезнице и у балканским ратовима и у Првом светском рату.

 

ИЗВОР: Миливојевић / Милојевић 2018: Урош Миливојевић и Милош М. Милојевић,  Карађорђевићи : од вожда до круне, Београд: „Ringier Axel Spronger”, стр. 24‒25.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Janko-Safarik-NMBG
Претходни чланак

Рођен је лекар, библиотекар и музеолог Јанко Шафарик

Milun_Vidic_-_portret
Наредни чланак

Умро је вајар и професор Милун Видић