Да се не заборавиЗанимљивости

КО ЈЕ СВ. НИКОЛА И КАКВИ СЕ ОБИЧАЈИ НЕГУЈУ У ВЕЗИ СА ОВИМ ПРАЗНИКОМ?

Свети Никола је крсна слава за коју се у народу традиционално каже да пола Србије слави, а пола одлази на славу. Народни закључак је далеко од случајног, те је зато по броју свечара код Срба Свети Никола без премца. Свети Никола је слава непроменљивог датума, а Српска православна црква и верници обележавају га 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, што је датум упокојења светитеља 343 године. Како Свети Никола пада у време великог божићног поста, убраја се у крсне славе за које се припрема посна трпеза.

Мошти Светог Николе 1096. године пренесене су из Мира ликијског у тада православни Бари, у Цркву Светог Јована Претече. Три године касније грађани Барија су изградили велелепну цркву повећену Светом Николи. Посебан пијетет према цркви у Барију имали су двојица чланова светородне династије Немањића, краљ Милутин и његов син краљ Стефан Дечански. Први је цркви даривао олтар окован сребром, а други ју је украсио истим у знак захвалности Светом Николи, који му је повратио вид.

Светог оца Николаја, архиепископа мирликијског, данас се молитвено сећа цела хришћанска васељена. Рођен  од знаменитих и богатих родитеља Теофана и Ноне, житеља града Патаре у Ликији, рано је отпочео духовни живот, будући да су га и сами родитељи посветили Богу. Замонашио се у манастиру Нови Сион, водећи врлински живот тихо по јеванђелској заповести „да не зна левица твоја што чини десница твојаˮ (Мат. 6, 3). Поставши архиепископ Мира ликијског, он је наставио да се ревносно бори за веру Христову, како у време Диоклецијановог прогона тако и у време првог васељенског Сабора у Никеји 325. године када је по лицу ударио јеретика Аријана, творца аријанства. Због тог чина био је удаљен са Сабора. За Светог Николу важи изрека nomen est omen (име је знак) јер је својим деловањем и поступцима заиста показао да је народни победник, где се под народом подразумева верни, хришћански свет (никос-победник, лаос-народ, верници).

Своју популарност у народу ова крсна слава стекла је из два разлога: први је прагматични, други је духовни. Под овим првим подразумева се време поста, будући да се посна храна увек могла приуштити, а онда и зимско време и престанак пољских и других радова, када је време за окупљање комшија и сродника. Духовни разлог је свакако милосрђе, монашко сиромаштво, јер је по смрти родитеља своје богатство разделио сиротињи, и вера у Бога која је красила овог светитеља.

Обичаји које наш народ пази и практикује на Светог Николу имају своје корене у претхришћанском времену. Овај светитељ се сматра заштитником помораца, путника и свих оних који зависе од воде. Постоји и веровање да се на дан Светог Николе не треба предузимати никакво путовање, поготово оно на води. Једна прича из Котора управо о томе и казује.

Поморски капетан Вучинић се огрешио о овај обичај и са својом посадом био заробљен од арапских гусара. Очајни јер су као робови веслали на арапској галији, молили су Светог Николу за помоћ. Светац им је наредне године на свој дан послао помоћ у виду капетана Кукића, који и се за време битке указао. Захвални поморци су после победе клекли пред Светог Николу молећи за опроштај.

Свети Никола није само празник путника и помораца, већ и празник деце. На светог Николу су домаћице месиле тзв. шарени колач са птицама који се, пошто га свештеник освешта, предвече давао деци да једу док би она седела на дрвету. Верује се да ноћ уочи Никољдана Свети Никола јаше белог коња и посећује децу. Деца би остављала своје чисте ципеле у прозоре, а ујутро би у њима налазила поклон ‒ дар Светог Николе.

Веровало се да је он превозио душе умрлих, да би га у тој улози касније заменио архангел Михаило.

ПИШЕ: Мср Александра Шуковић

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Михајло Пупин
Претходни чланак

БЕОГРАД: ПРЕДАВАЊЕ О МИХАЈЛУ ПУПИНУ У ДИПЛОМАТИЈИ

Фото: РТС

(Емисија Књижевни дијалог уредника Александра Гаталице)
Наредни чланак

Рођена је књижевница Љубица Арсић