АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

Ко је био Никола Радојчић?

На данашњи дан 29. августа 1882. године у Кузмину, рођен је историчар и академик Никола Радојчић.

Након завршене основне школе у родном месту као врло добар ђак, 1893. године уписује гимназију у Сремској Митровици. После успешно завршене четири године ниже гимназије, школовање наставља у Сремским Карловцима. Још у нижој гимназији одабрао је историју за своју струку. За ђачке листове писао је саставе из историје и критике. Карловачку гимназију је завршио са одличним успехом, положивши испит зрелости 1901. године. Студирање је започео у Грацу, да би касније студирао у Загребу, Бечу, Јену и Минхену. Имао је значајне учитеље као што су били Константин Јиречек и Карл Крумбахер. Своје студије је завршио одбраном докторске дисертације на тему Два последња Комненa на цариградском пријестољу, која је 1907. године штампана као књига.

Родна кућа академика Николе Радојчића у Кузмину

Родна кућа академика Николе Радојчића у Кузмину

Поред матерњег језика познавао је класичне језике, и говорио још: немачким, француским и руским језиком.

Своју наставничку службу започео је 1907. у Горњим Карловцима. Већ следеће године био изабран је за професора Српске велике гимназије у Сремским Карловцима. Када је дошао у Сремске Карловце, био је једини професор са докторатом. Исте године изабран је за првог управитеља новооснованог ђачког интерната Стефанеум. Васпитачка дужност му је одузимали доста времена, па он већ крајем школске године напушта интернат и посвећује се научном раду.

У склопу етнографско-историјске секције на Мировној конференцији у Паризу 1919. године учествује као стручњак за питања Војводине.

Етнографско-историјска секција на Мировној конференцији у Париз. (Академик Никола Радојчић у првом реду горе, шести с лева).

Етнографско-историјска секција на Мировној конференцији у Паризу (академик Никола Радојчић у првом реду горе, шести слева)

Оставивши дубок траг, карловачку гимназију напушта 1920. године када је изабран за професора историје Срба и Хрвата на универзитету у Љубљани. За ванредног професора изабран је 1920. а за редовног 1922. године. Због свог научног рада у Љубљани је уживао велики углед и ауторитет. Као професор на Љубљанском универзитету радио је све до 6. априла 1941. када је првог дана рата избегао. По доласку у Београд почиње да ради на Београдском универзитету, све до 1945. када је након успостављања нове власт пензионисан.

После тога његов рад је у највећој мери везан за Српску академију наука, у којој је 1934. изабран за дописног, а 1938. за редовног члана. Учествовао је у оснивању и раду институтȃ под окриљем Академије, као што су Историјски институт и Византолошки институт.

Радојчић је био веома плодан писац, објавио је преко 400 научних радова. Својим издањем Душановог законика (1960) оживео је интересовање за Законик. Након што је откривен, Радојчићу је било поверено издавање текста Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића. Између осталих његових значајних дела су и: Руварчева расправа о истини (1909); Прва женидба Стефана Првовенчаног (1012); Српски државни сабор у средњем веку (1940); Обред крунисања босанског краља Твртка I (1948) и др.

Свој зборник за друштвене науке из 1956. године Матица српска је посветила педесетогодишњици научног рада академика Николе Радојчића.

Насловна страна Зборника МС посвећен 50-годишњици научног рада академика Николе Радојчића

Насловна страна Зборника МС посвећен 50-годишњици научног рада академика Николе Радојчића

Умро је 12. новембра 1964. године у Београду. Поводом његове смрти академик Мита Костић је написао: „У историји српске историографије име Николе Радојчића биће забележено уз имена највећих историчара нашег народа.”

ПИШЕ: Срђан Милинковић, Филозофски факултет Универзитета у Београду

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

800px-Geghama_Mountains
Претходни чланак

Србија – јерменски сан о бољем животу

250px-Mihailo_Živković
Наредни чланак

Рођен је генерал и војни министар Михаило Живковић Гвоздени