Кнез Властимир умро је, како се претпоставља, 851. године у сред рата са Бугарима. Њега су наследила три сина. Најстарији син Мутимир постао је врховни владар Србије, док су млађи синови Стројимир и Гојник постали удеони кнежеви. У почетку они су били сложни и у миру владали. Прво су успешно завршили рат са бугарским ханом Пресијамом 852. године. Тиме су сачували независност. Убрзо је бугарски владар преминуо и наследио га је син Борис Михаило.

Нови владар у суседству био је решен да освети оца и порази Србе. Претпоставља се да се тај сукоб одиграо око 854. године. Није био ни дуготрајан ни великих размера. Рат је решен једном одлучном битком у коме је Мутимир заробио бугарског наследника Владимира и 12 великих бојара. Мир је поново успостављен, а Владимир је враћен оцу. Занимљиво је напоменути да су га до границе отпратили синови Мутимира Стефан и Бран.

Мир са Бугарском довео је до нове прерасподеле снаге на Балкану. Србија више није била вазал Византији, већ је дошла под бугарски утицај. То је навело цара Михаила III да дела. Покушао је да уз помоћ Стројимира и Гојника сруши Мутимира, али није успео. Најстарији брат је победио и браћу послао у Бугарску. Претпоставља се да се овај сукоб одиграо до 856. године. Као залог мира у Србији је остао Гојников син Петар.

Како моћ бугарске државе опада после 864. године, тако се и српски владар Мутимир вратио свог старом господару Византији. На престолу је била нова династија, и нови владар Василије I Македонац потврдио је Мутимира у његовом звању. То је било најкасније 870. године. Српски владар више није имао разлога за бригу. Живео је у добрим односима и са Ромејима и Бугарима и тако је остало све до краја његовог живота.

Још једна битна слика из живота овог владара је његов однос према Риму. Наиме, сачувано је писмо папе Јована VIII из 873. године у коме он позива српског кнеза Мутимира да се потчини панонском архиепископу као и његови преци. Тадашњи панонски архиепископ је био словенски апостол Свети Методије, који је заједно са братом Кирилом успешно ширио Христову реч међу Словенима на словенском језику у Великоморавској кнежевини. Ми не знамо какав је био одговор српског архонта, али како се он налазио окружен Византијом и Бугарском, која је хришћанство примила од Цариграда, и у Србији је вероватно преовладао источни обред. Да је српска династија примила хришћанство, показују нам и имена која српски кнежевићи носе: Мутимир има сина Стефана, а Гојник Петра, а после њих јављају се имена попут Павла и Захарија. Уз династију, нову веру је вероватно примио и део властеле и народа, али свакако христијанизација Срба трајала је све до времена Светог Саве. У овом добу ударани су темељи хришћанској вери у Срба.

Мутимир је владао до 891. године. Његовом смрћу дошло је ново доба у српској држави. Наследио га је најстарији син Првослав (Прибислав), док су Бран и Стефан добили своје удеоне кнежевине. Мир није дуго трајао и Србија је ушла у сукоб две силе Византије и Бугарске, што ће много утицати на судбину српске државе у наредном периоду.

 ПИШЕ: Мср исторчар Вукашин Вукмировић

Литература:

Т. Живковић, Портрети српских владара (IX – XII), Београд 2006.