АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

КЊИЖАРСТВО ГРАДА БЕОГРАДА

Најранији облик београдског књижарства везан је за име Тројана Гундулића. У Београду је он, средином шеснаестог века, продавао у првом реду млетачка издања, више од свих ћирилске књиге Божидара Вуковића.

Прави пионир београдског и, уопште, српског књижарства био је, међутим, Глигорије Возаровић. У Београду је Возаровић отворио 1827. године књиговезачко-књижарску радњу, у којој су се могле куповати српске и књиге на туђим језицима, сачувана годишта Новина сербских из царствујушчега града Вијене и разни страни листови. Књиге је продавао не само у радњи или путем претплате него је имао и своје путујуће продавце. У Давидовићевом Забавнику за 1833. годину објавио је каталог своје књижаре, први те врсте у новој Србији. У књижарским пословима много му је помагао слепи гуслар Ђура Милутиновић Црногорац, неуморни скупљач пренумераната и велики пропагатор књиге.

Од средине деветнаестог века књижарством у Београду баве се превасходно сами издавачи књига. То, међутим, није било неко организовано књижарство.

У намери да успостави неопходан ред, Србија је 1870. године донела Закон о оснивању Главне српске књижаре у Београду, по којем је Главна српска књижара имала продавати првенствено школске, али и све остале књиге Државне штампарије и других издавача. Но брзо се показало да опште одредбе овог закона омогућују монополисање а не развој књижарства, па је он осам година касније преиначен тако да регулише само продају уџбеничке литературе.

Прави успон београдског књижарства започео је са Велимиром Валожићем, који је, преузевши 1854. године књижару Милоша Поповића, унео у ову делатност европски начин пословања. Књижара Валожићева радила је скоро осам деценија, до краја оставши у власништву његове породице и потомака.

Остале су запамћене и друге књижаре: Љубе Јоксимовића, Мите Стајића, Рајковића и Ћуковића, Томе Јовановића и Лазара Вујића, Геце Кона (његов Општи каталог књига које су средином тридесетих година биле у промету у Београду, издат 1938, садржи податке о 16.000 наслова), па Цвијановићева, затим Драгише Лапчевића…

Између два светска рата у Београду је било око шездесет књижара – 1935. године 52.

Од поменутог броја, седам књижара радило је с антикварном књигом. Најпознатија међу њима била је антикварница Доситеј Обрадовић Драгослава Петковића, позната по својим стручно уређиваним каталозима.

После Другог светског рата и књижарство су захватиле крупне промене. Државна издавачка предузећа преузела су приватне књижаре; отпочело се с радом по друкчијим правилима.

Године 1960. Београд је, као и 1935, имао 52 књижаре, од тога – две антикварнице.

Јован Пејчић

Извор: Пејчић 2016: Јован Пејчић, Ти, међутим : књижевни Београд, Београд: Catena mundi, стр. 51–53.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

beba
Претходни чланак

Рођена је глумица Беба Лончар

besarabic
Наредни чланак

Рођен је вајар Милан Бесарабић