АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

КНЕЗ ВОЈИСЛАВ (1040–1050)

Чаславова држава није дуго преживела свога творца. Ускоро после његове смрти (око 960. године) његова држава, услед подвојености и посебних тежњи појединих области, ослабила је, распала се, и Византинци су лако опет покорили цео српски народ.

Али Византинци су и после тога оставили појединим српским областима њихову стару покрајинску аутономију, под управом домаћих старешина. Ту су аутономију углавном респектовали и македонски цар Самуило и његови наследници за време њихове власти у српским земљама. Од почетка XI века почела се међу српским областима особито истицати Зета. Ту се, после пропасти Чаславове државе, склонио био велики број утицајних и виђених људи, и ту се почело стварати ново средиште националног и државног српског живота. Аутономан живот у Зети дао је прилике и могућности за спремање и развијање, и Зећани су употребили прву прилику кад су мислили да Византија неће имати снаге да спречи остварење њихових тежњи да се дигну на оружје за своју слободу (пред 1036. годину). На чело устанка ставио се зетски обласни кнез – окретни, подузетни и лукави Војислав.

Романтичарска представа кнеза Војислава

Романтичарска представа кнеза Војислава

Али Византија је у тај мах била јача но што су устаници мислили. Устанак је брзо савладан и Војислав је одведен као талац у Цариград.

Све што је Војислав у Цариграду чуо и видео морало га је уверити да је неуспех устанка против византијске власти био само привремен и да Византија неће моћи дефинитивно спречити остварење тежње српског народа за слободом.

Војислав је, међутим, успео да побегне из Цариграда и да се врати у Зету. Чим се вратио, он је поново дигао у својој области устанак (1040. године), свакако у вези са великим устанком у Поморављу и Повардарју, који је у исто доба букнуо. Византијску војску, која је била послана против њега, Војислав је разбио и почео је око своје нове државе окупљати српске области.

После савладаног устанка у Поморављу и Повардарју, пође нова византијска војска на Војислава. Војислав замами вештим маневром византијску војску у зетске кланце, доведе их у теснац и сатре је сасвим (у јесен 1042. године). У Дукљаниновом Летопису сачуван је подробан опис те битке, како се о њој после два века у Зети причало. Из тога се описа види Војиславова окретност, његов тактички смисао, храброст и лукавство.

Друга победа над византијском војском утврдила је слободу нове српске државе, и Војислав је после тога спојио са својом државом и оне српске области које дотле још нису биле признале његову власт.

Победа српске војске над Византијом (ИЗВОР: History of John Skylitzes)

Победа српске војске над Византијом (ИЗВОР: History of John Skylitzes)

Одличан организатор и војник, Војислав је својом храброшћу, окретношћу и лукавством створио у Зети нову српску државу, у којој су настављени национални живот и традиције прве српске државе.

Станоје Станојевић

Извор: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 18–19.

Print Friendly, PDF & Email
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Previous post

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ

Next post

ПЕТАР КОЧИЋ: Ми се сигурно знамо однекуд