На данашњи дан, 22. августа 1878. године, на предлог пуковника Саве Грујића, Указом кнеза Милана Обреновића основан је Војни музеј. Прва музејска поставка отворена је 1904. године, поводом стогодишњице Првог српског устанка, у склопу крунидбених свечаности краља Петра I Карађорђевића, а Музеј се налазио у скромној згради подигнутој још за турског времена, одмах до Римског бунара. Зграда овог музеја порушена је у Првом светском рату, а евакуисане збирке добрим делом су страдале или су заплењене. Требало је да прође више од две деценије до отворања нове поставке. Краљ Александар I Карађорђевић издао је 1934. године Уредбу о образовању Војног музеја у Краљевини Југославији и отпочела је систематска акција прикупљања предмета, којој су се одазвали бројни дародавци, учесници ратова и њихови потомци, чија су имена уписивана у нарочиту „Златну књигу“ која је сачувана у Војном музеју, а дело је руског уметника Всеволода Гуљевича. Поставка је отворена 1937. године у две зграде, од којих је једна данашњи Завод за заштиту споменика културе града. Збирке су, међутим, поново претрпеле похару током Другог светског рата, прво од немачког бомбардовања, а онда нарочито од савезничког. У новим условима после рата приступило се прикупљању предмета, посебно из тог рата, утврђивању ратне штете, али и прилагођавању музејске поставке новој идеологији. Осетно је повећан музејски фонд и Војни музеј је постао веома важна институција нове државе. Нову поставку отворио је 1961. године председник државе, Јосип Броз Тито. Музеј се данас налази  на бастиону 1. југоисточног фронта Београдске тврђаве, у згради подигнутој 1924. године за намене Војногеографског института, има око 30 000 предмета систематизованих у дванаест збирки и веома импозантну фототеку која садржи око 100 000 фотографија, а такође располаже и специјалном библиотеком са фондом од 15 000 наслова из области историје, историје уметности, археологије, музеологије, и других сродних грана науке, и са више од 5000 часописа.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1848. године рођен је генерал Павле Јуришић Штурм;
1854. године рођен је краљ Милан Обреновић;
1864. године представници 22 државе потписали су у Женеви конвенцију о поступању с рањеним војницима у рату;
1925. године рођен је филозоф, социолог и академик Михаило Ђурић;
1936. године рођен је књижевник Добрица Ерић;
1942. године рођена је прихолог и новинарка Мира Адања Полак.