Po povratku u Srbiju, stigli su oni u Beograd 25. januara 1859. I odmah navale k njima bezbrojni prijatelji tražeći službi, naknada i nagrada, sve zato što su bili „prijatelji Obrenovića” i „stradali za njih”. Gledajući sve to, knez Mihailo će, jednom, ocu:

‒ Babo! Blizu 20 godina imadosmo posla sa neprijateljima i izađosmo nakraj, ali sad, sa prijateljima, teško možemo što uraditi, pa da bude pravo i za njih i za druge!

‒ Hvala Bogu što smo ovde ‒ odgovori starac, smešeći se ‒ pa je za sve drugo lako…

IZVOR: Srbija u anegdotama, „Politika, novine i magazini” ‒ www.politika.rs ‒ www.nacionalnarevija.com, Beograd, 2009, str. 15.