По повратку у Србију, стигли су они у Београд 25. јануара 1859. И одмах навале к њима безбројни пријатељи тражећи служби, накнада и награда, све зато што су били „пријатељи Обреновића” и „страдали за њих”. Гледајући све то, кнез Михаило ће, једном, оцу:

‒ Бабо! Близу 20 година имадосмо посла са непријатељима и изађосмо накрај, али сад, са пријатељима, тешко можемо што урадити, па да буде право и за њих и за друге!

‒ Хвала Богу што смо овде ‒ одговори старац, смешећи се ‒ па је за све друго лако…

ИЗВОР: Србија у анегдотама, „Политика, новине и магазини” ‒ www.politika.rs ‒ www.nacionalnarevija.com, Београд, 2009, стр. 15.