AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

KNEZ LAZAR (1372–1389)

Knez Lazar je jedna od najsimpatičnijih ličnosti u našoj istoriji, ne samo zbog svoje tragične smrti i zbog simpatičnh crta o njemu, sačuvanih u narodnoj tradiciji, nego i po svemu što se inače o njemu i njegovom radu pouzdano zna.

Lazar je bio običan vlastelin i činovnik za vlade Dušanove. Kada se država, pod Urošem, počela raspadati i rasturila se, Lazar je ostao formalno veran Urošu sve do njegove smrti. Svakako, još za njegova života preduzeo je sve što je bilo potrebno za osiguranje mira i reda u oblasti kojom je upravljao. Kada je car umro i kada je nestalo i formalne zakonite središne vlasti u srpskoj državi, Lazar je bio jedan od najviđenijih i najuglednijih dinasta na zemljištu stare, prvobitne srpske države.

U to doba Lazar je već preduzeo mere da pod svoju ruku okupi rasturene oblasti nemanjićke države. On je na ostvarenju toga svoga programa radio smišljeno i istrajno za sve vreme svoje vlade. Lepim načinom ili nasilno, diplomatskim putem ili ratom, ženidbama ili udajama, Lazar je uspeo da u toku svoje vlade okupi oko svoje države i da veže za sebe, manje ili više jakim vezama, gotovo sve oblasti prvobitne nemanjićke države.

Mada je Lazar priznavao Tvrtkovu bosansku i Markovu makedonsku državu, i čak nije imao ništa protiv toga da vladaoci u obe te srpske države ponesu i kraljevsku titulu, dok je on za sebe zadržao samo naziv kneza, ipak je očevidno smatrao da je on naslednik nemanjićke države. Tvrtko je bio bosanski, Marko makedonski kralj, Baošići su bili zetski gospodari. Jedini je on bio srpski vladalac i naslednik Nemanjića. Stoga je Lazar pokrenuo i vodio celu stvar i oko izmirenja srpske i grčke crkve, u kojoj je nastao rascep, kada je, povodom proglasa patrijaršije i carstva, carigradska patrijaršija bacila bila prokletstvo na srpsku crkvu.

Po svemu ovom radu, po svome položaju i ugledu, po svojim vezama i po svojoj moći, Lazar je zaista postao naslednik nemanjićkog prestola. Da li će to i izgledati da je tako, i da li će taj njegov položaj i formalno biti priznat i istaknut, i čak da li će drugi to pravo i taj položaj za sebe tražiti – to su bila pitanja koja Lazara nisu mnogo mučila. On je bio realist u politici, a političke šimere i ono što je spoljno i formalno njega nije, izgleda, nikada mnogo zanimalo ni bunilo. Stoga je on pristajao da drugi budu formalni naslednici nemanjićke krune, a on se zadovoljio time da to bude faktički.

Lazarov politički rad pokazuje jednu veoma široku koncepciju. U prvo doba svoje vlade on je radio da osigura i proširi svoju vlast. Pošto je to teško bilo postići uvek mirnim putem, on je često morao upotrebljavati za izvođenje svoga programa i nasilna sredstva. Docnije, kad je postigao u tome pravcu ono što je hteo, on je gledao da svoju državu i svoju dinastiju osigura od opasnosti, koja im je pretila od strane Turaka, diplomatskim sredstvima, osobito udajom svojih kćeri. Naravno, Lazar nije slutio da će ta njegova politika morati biti nastavljena i posle njegove smrti u istom pravcu, i da će naći svoj tragični završetak u udaji njegove najmlađe kćeri za turskog sultana.

Politika Lazareva da diplomatskim putem i udajom svojih kćeri osigura sebi, i u zemlji i na strani, saveze i pomoć bila je dobro i smišljena i izvedena, ali povoljnog rezultata otuda nije bilo ni za Lazara ni za njegovu državu. U bici na Kosovu on je potučen, zarobljen i pogubljen. Tragična njegova smrt uvela ga je ne samo u spisak mučenika i svetaca nego i među narodne ljubimce. Za njegovo ime vezane su najbolnije, najtužnije i najlepše od narodnih pesama, u kojima se priča narodna književnost.

Stanoje Stanojević

Izvor: Stanojević 2013: Stanoje Stanojević, Svi srpski vladari : biografije srpskih (sa crnogorskim i bosanskim) i pregled hrvatskih vladara, Beograd: „Otvorena knjiga”, str. 67–68.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Milutin_Uskokovic_01
Prethodni članak

Rođen je pravnik i književnik Milutin Uskoković

trajkoivc
Naredni članak

Rođen kompozitor, profesor i akademik Vlastimir Trajković