АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

КНЕЗ ЛАЗАР (1372–1389)

Кнез Лазар је једна од најсимпатичнијих личности у нашој историји, не само због своје трагичне смрти и због симпатичнх црта о њему, сачуваних у народној традицији, него и по свему што се иначе о њему и његовом раду поуздано зна.

Лазар је био обичан властелин и чиновник за владе Душанове. Када се држава, под Урошем, почела распадати и растурила се, Лазар је остао формално веран Урошу све до његове смрти. Свакако, још за његова живота предузео је све што је било потребно за осигурање мира и реда у области којом је управљао. Када је цар умро и када је нестало и формалне законите средишне власти у српској држави, Лазар је био један од највиђенијих и најугледнијих династа на земљишту старе, првобитне српске државе.

У то доба Лазар је већ предузео мере да под своју руку окупи растурене области немањићке државе. Он је на остварењу тога свога програма радио смишљено и истрајно за све време своје владе. Лепим начином или насилно, дипломатским путем или ратом, женидбама или удајама, Лазар је успео да у току своје владе окупи око своје државе и да веже за себе, мање или више јаким везама, готово све области првобитне немањићке државе.

Мада је Лазар признавао Тврткову босанску и Маркову македонску државу, и чак није имао ништа против тога да владаоци у обе те српске државе понесу и краљевску титулу, док је он за себе задржао само назив кнеза, ипак је очевидно сматрао да је он наследник немањићке државе. Твртко је био босански, Марко македонски краљ, Баошићи су били зетски господари. Једини је он био српски владалац и наследник Немањића. Стога је Лазар покренуо и водио целу ствар и око измирења српске и грчке цркве, у којој је настао расцеп, када је, поводом прогласа патријаршије и царства, цариградска патријаршија бацила била проклетство на српску цркву.

По свему овом раду, по своме положају и угледу, по својим везама и по својој моћи, Лазар је заиста постао наследник немањићког престола. Да ли ће то и изгледати да је тако, и да ли ће тај његов положај и формално бити признат и истакнут, и чак да ли ће други то право и тај положај за себе тражити – то су била питања која Лазара нису много мучила. Он је био реалист у политици, а политичке шимере и оно што је спољно и формално њега није, изгледа, никада много занимало ни бунило. Стога је он пристајао да други буду формални наследници немањићке круне, а он се задовољио тиме да то буде фактички.

Лазаров политички рад показује једну веома широку концепцију. У прво доба своје владе он је радио да осигура и прошири своју власт. Пошто је то тешко било постићи увек мирним путем, он је често морао употребљавати за извођење свога програма и насилна средства. Доцније, кад је постигао у томе правцу оно што је хтео, он је гледао да своју државу и своју династију осигура од опасности, која им је претила од стране Турака, дипломатским средствима, особито удајом својих кћери. Наравно, Лазар није слутио да ће та његова политика морати бити настављена и после његове смрти у истом правцу, и да ће наћи свој трагични завршетак у удаји његове најмлађе кћери за турског султана.

Политика Лазарева да дипломатским путем и удајом својих кћери осигура себи, и у земљи и на страни, савезе и помоћ била је добро и смишљена и изведена, али повољног резултата отуда није било ни за Лазара ни за његову државу. У бици на Косову он је потучен, заробљен и погубљен. Трагична његова смрт увела га је не само у списак мученика и светаца него и међу народне љубимце. За његово име везане су најболније, најтужније и најлепше од народних песама, у којима се прича народна књижевност.

Станоје Станојевић

Извор: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 67–68.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Milutin_Uskokovic_01
Претходни чланак

Рођен је правник и књижевник Милутин Ускоковић

trajkoivc
Наредни чланак

Рођен композитор, професор и академик Властимир Трајковић