Младен Секуловић је рођен 22. марта 1912. године у Чикагу, америчка савезна држава Илиноис. Његови родитељи били су прва генерација имиграната – отац Петар је напустио родно билећко село Подосоје и радио je као млекар и у производњи челика, а мајка Мина, чешког порекла, била је запослена у текстилној индустрији. О свом оцу је говорио: „Лојалност српском пореклу била је највећа вредност у дому мога оца. Био је поштован вођа српске заједнице. Био је опседнут тиме да буде добар Србин, да помаже људима у околини да такође буду добри Срби.ˮ

Од најранијег детињства Младен Секуловић је говорио српски језик. Певао је у хору Карађорђе при Цркви Светог Саве у градићу Герију. Ту је стицао интересовање за глуму, учествујући у аматерским представама, које су се често односиле на догађаје из српске историје. Као средњошколац бавио  и кошарком, док је свој глумачки таленат наставио да развија кроз драмску секцију.

По завршетку средње школе Емерсон (енг. Emerson High School), упркос високим оценама, није успео добити стипендију за даље школовање у Арканзасу, из одређених административних разлога, те је 1931. године почео да ради у челичној индустрији. Своје име је англиканизовао 1934. године у Карл Малден, са циљем лакшег запослења и пробијања у позоришту. Међутим, своје изворно српско презиме дискретно је провлачио кроз филмове, називајући тако Секуловићем ликове који у сценарију нису имали имена (то је учинио у филмовима: Patton, Dead Ringer, Jimmy Piersall, Birdman of Alcatraz, On the Waterfront. Из овог периода остала је анегдота да се његов отац наљутио пошто је у филму Birdman of Alcatraz читајући списак затвореника прочитао и презиме Секуловић јер: „Ниједан Секуловић никада није био у затвору!ˮ

Наставио је образовање на приватном Универзитету Де Паул (енг. DePaul University), крајем 1934. године, уз помоћ управника, који је одобрио олакшице око плаћања, да би уз велики труд брзо изборио стипендију. У једном чикашком дечјем позоришту упознао је своју будућу супругу Мону Гренберг, са којом ће се венчати 1938. године. У складном и хармоничном браку живели су до његове смрти, што ће рећи нешто више од 70 година, чиме нису били само један од најдуговечнијих холивудских парова, него су ретко били на мети негативних критика и писања медија.

Дипломирао је 1937. године на Уметничком институту у Чикагу (енг. Art Institute of Chicago) и исте године одлази за Њујорк, где почиње радити на Бродвеју.

Учествовао је у Другом светском рату, као подофицир при Осмом америчком ваздушном корпусу. И тамо је имао прилику да покаже свој глумачки таленат, кроз филм Winged Victory, који је 1943. године снимило америчко ратно ваздухопловство. По завршетку рата, играо је у филму Truckline Cafe, заједно са Марлоном Брандом. Улога у овом филму пресудно је утицала на његову каријеру.

Карл Малден и Марлон Брандо

За улогу у легендарном филму Трамвај звани жеља (енг. A Streetcar Named Desire), који је снимљен 1951. године, добио је Оскара за најбољу споредну мушку улогу.

У једном од најкраћих говора на додели Оскара, без дугог задржавања на сцени, Малден је рекао: „Могу вам рећи како се осећам… Сјајно!ˮ

https://www.youtube.com/watch?v=G6eP-XJLUHo

Номинован је за исту награду и 1954. године, за филм On the Waterfront. Обављао је дужност председника Академије филмских уметности и наука, која додељује Оскара.

На 13. Берлинском међународном филмском фестивалу био је члан жирија. Био је члан и шеснаесточлане државне комисије САД за избор ликова за комеморативне поштанске марке.

До пензионисања 1992. године снимио је преко шездесет филмова и неколико стотина сати материјала за телевизију, међу којима је најпознатија телевизијска серија Улице Сан Франциска.

Карл Малден умро је 1. јула 2009. године у својој кући у Лос Анђелесу пошто је навршио 97. годину живота. Иза себе је оставио супругу, две ћерке, три праунуке и четворо унучади, које је учио да певају српске песме и играју коло. Сахрањен је на Вествудском гробљу у Калифорнији, где почивају бројни истакнути амерички уметници и јавни радници (међу њима и Мерилин Монро).

Малденово гробно место

Написао је аутобиографију под називом When do I start.

Добио је небројана признања за свој рад, укључујући и један почасни докторат. Представнички дом Сједињених Америчких Држава одобрио је Поштанској служби САД, 2005. године, да једну поштанску станицу у Лос Анђелесу назове именом Карла Малдена. На Холивудској стази славних (енг. Hollywood Walk of Fame), налази се звезда са Малденовим именом.

Малден је био носилац Ордена Светог Саве, који додељује Српска православна црква, као и Ордена Немањића, високог одликовања Републике Српске.

На родној кући његовог оца Петра Секуловића постављена је спомен-плоча, од стране општине Билећа и Завичајног клуба Билећана у Србији 2016. године.

ФОТО: Завичајни клуб Билећана у Србији

Канцеларија Владе Србије за дијаспору и Србе у региону, иницирала је подизање споменика Карлу Малдену у Београду, као и именовање једне улице по њему. Очекује се да ће овај споменик у јулу 2018. године открити чувени холивудски глумац Мајкл Даглас, који је својевремено Малдену уручио награду за животно дело.

ПИШЕ: Филип Пејковић, Правни факултет Универзитета у Београду