После српске победе у Боју на Тичару, дођу преко Дрине неколики Турци да се разговоре о примирју.

‒ Бива, ко је међу вама Црни Ђорђе?

‒ Којекуде, ја сам. Неком сам црн, а неком сам и бео!

Виде Турци њега у гуњу и опанцима, а све војводе у чоји, сребро и злато на њима се сија, не повероваше да је баш то Карађорђе, главом. Кад свршише посао ради којег су дошли, праштајући се, рекну:

‒ И поздравите, бива, Карађорђа с наше стране!

ИЗВОР: Србија у анегдотама, „Политика, новине и магазини” ‒ www.politika.rs ‒ www.nacionalnarevija.com, Београд, 2009, стр. 8‒11.