Кафана се налазила на Јалијама, у Јеврејској мали на Дорћолу, ка Дунавској падини. Била је чувена по рибљим специјалитетима, а посебно по алаској чорби, која се припремала по рецепту Мике Аласа, као и рибљем ђувечу. Новине су писале да је Мика Алас у овој кафани 1898. године једној страној делегацији приредио аласку вечеру и да је госте забављало друштво-оркестар-музика банда СУЗ. Прича, која је касније прерасла у легенду, даље казује да су стране госте до хотела довезли рибарским таљигама претовареним кошевима рибе припремљене за продају на пијаци. Стални гости ове кафане били су истински заљубљеници у Дунав, али и боеми који нису могли да замисле дан без вина и музике.

Срушена је у току Првог светског рата. Упамћена je и као место на којем је 1915. пружан натчовечански отпор снагама аустријске војске, при чему је изгинуо велики број добровољаца Сремског одреда и Жандармеријског батаљона.

Видоје Голубовић

ИЗВОР: Голубовић 2019: Видоје Голубовић, Механе и кафане старог Београда, Београд: „Лагуна”, стр. 189.