АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Кафана „Рајићˮ

Била је позната и као кафана Рајић. Зграда је саграђена око 1865. Први закупац – Никола Свилокосић.

Кафана се налазила на Великој пијаци, на локацији на којој су некада постојали хотел и кафана Македонија.

Спомиње се као једна од кафана у којој је организована прослава поводом предаје кључева града кнезу Михаилу априла 1867.

На зиду кафане стајала је и слика са ликом Танаска Рајића на топу. Имала је и собе за преноћиште. На спрату, дуго година, радила је певачка школа друштва Корнелије. Кафану су посећивали, углавном, људи са Велике пијаце – пиљари, препродавци, ситни трговци.

У овој кафани шездесетих година 19. века први пут у Београду припремљени су ћевапчићи. Отуда и прича да је годинама касније кафана била препознатљива по ћевапима и Живки Ћевабџики. Она и муж Живко стигли су у Београд почетком шездесетих година и одомаћили су се у кафани Танаско Рајић. Живко је, правећи ћевапчиће, стекао углед и богатство од кога је у родном крају, негде у Македонији, саградио и цркву.

Зна се и то да је у непосредној близини кафане постојало и неколико ћевабџиница, јер је ова роштиљска чаролија готово преко ноћи постала омиљено јело многих Београђана.

 

Видоје Голубовић

 

Извор: Голубовић 2019: Видоје Голубовић, Механе и кафане старог Београда, Београд: „Лагуна”, 262.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

C
Претходни чланак

Умро је новинар, режисер, писац и надреалиста Љубиша Јоцић

bitef-teatar
Наредни чланак

Отворен је „Битеф театарˮ