АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиКуће и зграде

КАФАНА „ПОЗОРИШНА КАФАНАˮ

Некада је Београд имао свој Позоришни трг, данас Трг републике. Постојала је и Позоришна кафана – прекопута Народног позоришта. Од 1902, после рушења Дарданела, ова кафана је стециште београдских боема. Отворена је осамдесетих година 19. века. Први кафеџија ове кафане био је Мита Базрђан, после њега Лаза Миодраговић, па Алекса Петровић. Следи Милош Костић па Перо Сотировић са Умке, па следе новинари, боеми Јован Сјеницки и Милан Савчић. Како новинарима није ишао овај посао, кафану преузима Милош Николић, арендаш Гранд хотела, последњи закупац кафане до Првог светског рата. Бранислав Нушић у својим текстовима као првог власника кафане наводи Спасу Барјактаревића. Нушић такође као закупце наводи Миту Базрђана, ортака Италијана Ферарија, затим Лазу Миодраговића, Алексу Петровића и Милоша Костића. По записима Дивне Ђурић Замоло, на истом месту пре Позоришне кафане налазила се и кафана чији је власник био извесни Алекса Цветковић. Један од власника, поменути Пера Сотировић са Умке, мајсторски је водио посао. Захваљујући њему кафана је добила и чувену летњу башту у којој су свирали још чувенији шабачки Цицварићи. Зна се и то да је у овој кафани било седиште Новинарског удружења, затим да је под њеним кровом основан Глумачки клуб, организован новинарски бал.

Један од радо виђених гостију био је и Војислав Илић. Дуго се препричавала анегдота како је у овој кафани он, Војислав Илић, предложио Јанку Веселиновићу, када су остали без новца, да продају своје споменике. Споменик Војиславу Илићу подигнут је 1904. на Калемегдану и није продат – јер није нађен купац. У ову кафану навраћао је и Бранислав Нушић, Паја Мартиновић, Брана Цветковић, Јован Сјеницки, Алекса Шантић и плејада глумаца Народног позоришта и београдских писаца и песника. По записима Нушића, кафана се у том периоду звала Позоришна касина и представљала је центар престоничког живота седамдесетих и осамдесетих година 19. века. Београд памти и то да су у овој кафани 1889. певале Мађарице, лако обучене, што је изазивало негодовања патријархалног становништва. Остала је упамћена и по окупљању демонстраната и народног покрета против анексије Босне и Херцеговине.

У једном од сепареа – собица кафане било је седиште Српског новинарског удружења, ту је донета одлука о приредби Тројички сабор на Ади Циганлији, записана као епохални догађај. Из собице кафане кренули су српски новинари по Босни и Херцеговини и Црној Гори. У Позоришној кафани формирано је Удружење глумаца Југославије, а ветерани глуме образовали су глумачки клуб.

Видоје Голубовић

 

Извор: Голубовић 2019: Видоје Голубовић, Механе и кафане старог Београда, Београд: „Лагуна”, 256–257.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

VladislavLalicki.1980
Претходни чланак

Рођен је сценограф, костимограф и сликар Владислав Лалицки

stojkovic
Наредни чланак

Умро је књижевник, научник и професор Атанасије Стојковић