AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiKuće i zgrade

Kafana ORAČ

Prva i najbolja paliluska kafana svih vremena. Otvorena je negde u drugoj polovini 19. veka na uglu ulica Žorža Klemansoa i Takovske. Ostalo je nerazjašnjeno da li je Jordan Antonović, sa nadimkom Čisto Srce i Orden, bio njen vlasnik ili samo zakupac. Jedno je, međutim, sigurno – bez njega Orač nikada ne bi bio to što je bio. O ovom izuzetnom čoveku zabeležene su mnoge priče i angedote. O njemu je često pisala i beogradska štampa, naročito pre Drugog svetskog rata – o njemu, ali i o njegovoj porodici, koja je bila „naseljena od Beograda do Čikaga”. Sve do pada Obrenovića zidove ove kafane ukrašavale su njihove slike. Mala i slavna, ostavila je neizbrisiv trag na beogradski život. Hroničari, nažalost, nisu ostavili pouzdane podatke o nastanku ove kafane. Kao da je i sama svojom misterijom privlačila goste i želela da ostane zagonetna i prvlačna godinama, decenijama, da se o njoj ispredaju priče, anegdote, događaji, da seća na prošlost, na besede Stevana Sremca. I tako je i nestala, kao i mnoge u gradu, i sa sobom odnela svoje tajne u zaborav, a ostavila samo sećanja koja blede. Kafana je imala dobru kuhinju, makedonske specijalitete – bamiju, papazjaniju, imam-baildi, jagnjetinu.

Stalni gosti bili su: Stevan Sremac, Radoje Domanović, Jovan Ilić, Velimir Rajić, Milorad Petrović Šapčanin. Redovno je svraćao i grčki poslanik Bibika Rozeti na specijalitet „arni meljicanes”. Štampa je zabeležila i priču da je vlasnik kafane 1878. godine usvojio vanbračno dete grofa Breja, koji je radio na dvoru kralja Milana, i dao mu ime Spasoje. U kafani je postojala i ploča u znak sećanja na Stevana Sremca. Pesnik Velimir Rajić, u trenutku posebnog raspoloženja a za kafanskim stolom u Oraču, napisao je pesmu Na dan njenog venčanja:

 

I srušiše se lepi snovi moji

Jer glavu tvoju venac sad pokriva

Kraj tebe drugi pred oltarom stoji

Prosta ti bila moja ljubav živa.

Na ove Rajićeve stihove ispevana je i parodija, koja se često pevala. U jednoj od strofa spominje se i Orač:

Ja ću i dalje ići kod Orača,

Stalno čim veče spusti svoja krila.

I šaputaću posle pete čaše

Nisi me, gusko, dostojna ni bila.

Hroničari nisu propustili da zabeleže i podatak da su se u ovoj kafani održavali koncerti, kao i razna predavanja. Kafana je srušena 1960.

 

Vidoje Golubović

 

Izvor: Golubović 2019: Vidoje Golubović, Mehane i kafane starog Beograda, Beograd: „Laguna”, 248–249.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

obradovic
Prethodni članak

Umro je istoričar Dejan Obradović

pavlovic
Naredni članak

Rođen je tvorac „Pavlovićeve masti”