U mnogo čemu nesvakidašnja kafana, u Garašaninovoj ulici, usred velike bašte sa jorgovanima, lipom i bagremima, ali i bistom nemačkog cara Vilhema. Vlasnik je bio Ferdinand Stavenov. Kafanu je kupio od Jovana Zamstila i njegovog ortaka ‒ pivara Smuteka. Takođe je kafanu godinama držao pod zakup otac g. Stevanova Pepike, dugogodišnji službenik Srpskog brodarskog društva. Stolovi i klupe bili su ukopani u zemlju. Svirao je orkestar iz Bečkereka. Svake subote priređivani su krompir-balovi, a nedeljom su organizovana posela, na kojima se igrao šotiš, pilo pivo i pevale nemačke pesme.

Stalni gost ove kafane bio je i Vasa Pelagić, ali i profesor Kosta Vujić. Postoji i predanje da se u bašti ove kafane nalazila čuvena Vračarska rupa, u koju je 1842. Toma Vučić Perišić zatvarao svoje protivnike. Podignuta šezdesetih godina 19. veka na mestu gde je nekad bila Vračarska rupa. Kada je sazidana kafana, rupa je iskorišćena za podrum pića. Po Nušiću, kafana je dobila ime po gostima ‒ majstorima i radnicima Nemcima koji su često posećivali ovo mesto. Kafana Nemački car bila je središte Nemaca naseljenih u Beogradu, koji su se i inače najradije nastanjivali tu na zapadnom Vračaru.

Vidoje Golubović

IZVOR: Golubović 2019: Vidoje Golubović, Mehane i kafane starog Beograda, Beograd: „Laguna”, str. 243.