У много чему несвакидашња кафана, у Гарашаниновој улици, усред велике баште са јоргованима, липом и багремима, али и бистом немачког цара Вилхема. Власник је био Фердинанд Ставенов. Кафану је купио од Јована Замстила и његовог ортака ‒ пивара Смутека. Такође је кафану годинама држао под закуп отац г. Стеванова Пепике, дугогодишњи службеник Српског бродарског друштва. Столови и клупе били су укопани у земљу. Свирао је оркестар из Бечкерека. Сваке суботе приређивани су кромпир-балови, а недељом су организована посела, на којима се играо шотиш, пило пиво и певале немачке песме.

Стални гост ове кафане био је и Васа Пелагић, али и професор Коста Вујић. Постоји и предање да се у башти ове кафане налазила чувена Врачарска рупа, у коју је 1842. Тома Вучић Перишић затварао своје противнике. Подигнута шездесетих година 19. века на месту где је некад била Врачарска рупа. Када је сазидана кафана, рупа је искоришћена за подрум пића. По Нушићу, кафана је добила име по гостима ‒ мајсторима и радницима Немцима који су често посећивали ово место. Кафана Немачки цар била је средиште Немаца насељених у Београду, који су се и иначе најрадије настањивали ту на западном Врачару.

Видоје Голубовић

ИЗВОР: Голубовић 2019: Видоје Голубовић, Механе и кафане старог Београда, Београд: „Лагуна”, стр. 243.