По попису кафана, меана и башта Управе вароши Београда из 1860. закупац кафане био је Драгутин Карловански.

У истом документу се констатује и да је отворена 1858. без дозволе. Имала је и три особе, кухињу и подрум. Како је написано ‒ „стоји на самој води Саве”.

Поред ње се продавала свежа речна риба. На Ускрс 1860. у кафани Драгутина Карлованског Барбара Марч отворила је први пут у Београду намештену ’панораму’ ‒ приказани су манастир Манасија, бој на Манчети, бој код Солофрина, град Париз и град Беч.

И један податак важан за историју спорта у Београду ‒ у кафани је 1860. отворено прво стрелиште за гађање ваздушном пушком.

Видоје Голубовић

ИЗВОР: Голубовић 2019: Видоје Голубовић, Механе и кафане старог Београда, Београд: „Лагуна”, стр. 201‒202.