Двоспратна кућа, у којој је била смештена ова чувена кафана, саграђена је 1840. Налазила се у Поенкареовој улици (данас Македонска).

Лицем је гледала у кафану Коларац и Стамбол капију, док је задњим делом била окренута Хиландарској улици и Улици два голуба.

Власник куће, саграђене од дрвета, био је терзија Јова Кујунџић Ваљевац. На фасаду куће, видљиву издалека, постављене су, као симбол посла којим се бавио, а за ту потребу специјално направљене, маказе и фигуре два бела голуба. Због тога је овај део Београда назван Два бела голуба.

На Ђурђевдан 1859. кафана постаје власништво Марије Богдановић. Имала је осам соба за преноћиште, једну кухињу и велики подрум.

Кућа је касније продата Занатској комори за подизање дома. Приликом продаје у уговор је убачена и клаузула по којој је Занатска комора прихватила обавезу да на фасади зграде постави фигуре два бела голуба.

Каменорезац Лукачек је уз статуу ковача, а поред његовог наковња, исклесао и два бела голуба.

Стални гости кафане Два бела голуба били су књижевници, новинари, оперски певачи, фудбалери. Као куриозитет наводи се и податак да Управа вароши Београда никада није издала одобрење за рад у овој кафани. Зграда је срушена 1903.

Видоје Голубовић

Извор: Голубовић 2019: Видоје Голубовић, Механе и кафане старог Београда, Београд: „Лагуна”, стр. 159–160.